Transformers: The Last Knight (2017)

Metalna čudovišta, masovno uništenje, Anthony Hopkins koji izgovara „brate“. Ovo je vaš mozak za Michaelu Bayu – kaša u korteksu koji je toliko preopterećen pirotehnikom, bukom i kiborzima koji se bore da samo u vidu onomatopeje može da isprocesuira ono što se dešava na ekranu: Klang! Pew-pew! Kabuuum! (Što, da budemo iskreni, čini oko 80% scenarija ovog filma.)

Mark Wahlberg nam se vraća u ulozi Cadea Yeagera, pronalazača iz Teksasa koji je pritekao Autobotima u pomoć 2014. godine u filmu „Transformers: Age of Extinction“, i nosio usku majicu tako dobro da je sada proglašen za spasioca čovečanstva – ključna veza između prijateljskih mašina koje samo žele da se vrate na svoju planetu i zlih/zbunjenih ljudi koji žele da ih zdrobe na automobilskom otpadu i pošalju u zaborav. Međutim, on ne može da traži svoju sudbinu bez pomoći mutnog aristokrate Sir Edmunda Burtona (Hopkins) i oksfordskog profesora Viviane Wembly (Laura Haddock iz „Guardians of the Galaxy“), hladne boginje punih usana koja čuva tajni kod drevnog plemićkog poretka i, samo možda, ključ do Cadeovog zarđalog srca. Tokom 154 minuta, biće tu i zmajeva, jedno veoma ljupko siroče (Isabela Moner), nekih srednjevekovnih stvari o Merlinu, kratko pojavljivanje Johna Turturroa, i još nekoliko skretanja ka Havani, Namibiji, Severnoj Dakoti i Pentagonu koja ne smete propustiti. U jednom trenutku, čak i Stounhendž eksplodira.

Bay je oduvek bio šampion u spektaklima šokiranja i zadivljivanja umesto u pričanju priče, nešto u vidu defibrilatora koji poskakuje od čiste, neukroćene akcije sve dok se neko ne preda. U retkim trenucima, on zaista pokušava da ubaci i malo smisla i konteksta u ludu mešavinu kiča u vidu Hasbro igračaka i bombastičnog blokbastera ove franšize (Decepticons, očigledno, jedu „Da Vinci Codes“ za doručak, kao i nešto od „Fast and Furious“ za ručak). Pravim fanovima verovatno neće trebati da se objašnjava zamršeni univerzum dobra protiv zla: bionički vanzemaljci se bore, drevni spomenici se raspadaju; ljudi koji se nalaze u robotskom Armagedonu nam prikazuju žalosne replike. To je ono što radite kada stvari eksplodiraju.