The Man from Earth (2007)

Ričard Šenkman, reditelj za koga verovatno nikada niste čuli, niti je bilo razloga za to - s obzirom na to da nijednim svojim prethodnim, a koliko se čini, ni budućim filmom nije zadužio filmsku industriju, ovoga puta je napravio remek delo. Priča koju je ovaj reditelj ekranizovao je delo akreditovanog pisca Džeroma Biksbija, koji je ostao upamćen po svom doprinosu Zvezdanim stazama i Zoni sumraka. Ono što je takođe zanimljivo je to da je Biksbi ovu priču započeo još tokom šezdesetih godina a završio je 1998. godine u samrtnoj postelji.

Glumačka ekipa je takođe relativno nepoznata široj publici, uglavnom su to glumci koji su ostavili svog traga u raznim televizijskim ostaverenjima ili pak nekim manjim ulogama u filmovima kao sto su: Fight Club, Zodiac, Fear and Loathing in Las Vegas. Uzevši sve u obzir, nisu se loše snašli i izgledalo je kao da su dorasli zadatku.

Što se tiče same priče, ona je osnovni element ovog filma koji prožima sve ostale segmente i vezuje ih u nešto inzvaredno. Profesor Džon Oldman, kojeg glumi Dejvid Li Smit, je odlučio da napusti svoj posao, dom i prijatelje. Njegove kolege sa Univerziteta su došle da mu pomognu oko selidbe i da ga isprate. Međutim, nikome nije jasno zašto se Džon odlučio na takav korak i uskoro on neće moći da obuzda njihovu znatiželju. Poenta se svodi na to da Džon tvrdi da je kromanjonac koji je uspeo da preživi 14000 godina. Stoga, on svakih 10 godina menja svoje prebivalište kako ljudi u njegovoj okolini ne bi primetili da ne stari.

Nakon toga počinje ono što bismo mogli nazvati sokratovskim dijalozima u nameri da se „porodi” istina. Za tako nešto imamo savršenu publiku - Džonove kolege su profesori koji pokrivaju različita polja, tako da imamo: arheologa, antropologa, psihijatra, biologičara i dva istoričara od kojih je jedan posvećeni hrišćanin. Čitava radnja se bazira na Džonovim pokušajima da ubedi svoje kolege u istinitost svoje izjave dok oni pokušavaju da opovrgnu njegove statove sa naučne osnove. Teme su i više nego raznovrsne i dotiču vrlo zanimljiva pitanja koja se tiču bilo religije, bilo evolucije čoveka ili pak njegovih materijalnih i društvenih tvorevina.

Film je sniman sa samo dva kamkodera. Čitava radnja filma se odigrava u Džonovoj kući. Nema renomiranih filmskih zvezda. Nema posebnih vizuelnih i estetskih efekata. Nema oskudno obučenih glumaca i glumica. Nema akcionih scena.

Iako ne poseduje sve ove elemente koji „krase” današnje filmove, slobodno se može reći da je ovo jedan od najboljih filmova koje sam imao prilike da pogledam. Film koji zaista pokazuje da nije sve u spoljašnjem dekoru.

Preuzeto sa: Punjeni Paprikaš (Goran Popović)