The Greatest Showman (2017)

Phineas Taylor Barnum (Hugh Jackman) ima bujnu maštu i odlučan je da zaradi od toga u toku previranja u 19. veku. Međutim, on ne misli samo na sebe. Barnum oseća obavezu prema svojoj ženi, Charity (Michelle Williams), koja je okrenula leđa životu sjajnog bogatstva kako bi podržala siromašnog sanjara. Njena žrtva leži u srcu njegove ambicije.

Barnum nailazi na prepreku kada stanovnici Njujorka ne prihvate njegov muzej neobičnosti. Tek onda kada ode korak dalje – predstavljajući svečanu povorku neobičnih ljudi – doživljava uspeh koji mu je dugo izmicao. „Nakaze“ koje igraju i pevaju se pokazuju veoma popularnim. Isprva, Barnum je samo neznatno ljut što ga kritičari odbacuju govoreći da je šarlatan.

Međutim, ubrzo novac više nije dovoljan. Barnum takođe žudi da bude priznat u visokom društvu. I tada vidi da je švedska operska pevačica Jenny Lind (Rebecca Ferguson), koja ima ogroman broj pratilaca u Evropi, njegova karta ka ugledu.

Finansiranje turneje po Americi za Lindovu predstavlja finansijski rizik. Međutim, Barnum ne može sasvim da kontroliše svoj pobesneli ego.

Mnogo ćete uživati u „The Greatest Showman“ dok budete gledali film, ali on ipak ne sadrži ništa što ćete posebno pamtiti.

Ipak, moramo reći da režiser Michael Gracey ima talenat za spektakularne stvari i osećaj za čistu energičnost muzičkog pozorišta.

Radeći sa scenarijom Jenny Bicks („Rio 2“) i Billa Condona („Dreamgirls“), Gracey kanališe duh klasičnih filmskih mjuzikla dok se ograđuje divlje anahronističnim pop pesmama Oskarovaca za film „La La Land“ Benja Paseka i Justina Pala.

Ovaj film se najbolje ceni kao izložba za Jackmana, koji blistavo igra Barnuma i zadržava sve vaše simpatije čak i onda kada ovaj lik dokazuje da je dostojan prezira. Jackmanova izvedba je zapravo suština šoubiznisa.

On možda nije „The Greatest Showman“, ali je definitivno kandidat za to mesto.