The Boxtrolls (2014)

U gradiću Čizbridžu, Arčibald Otimač pokušava da zarobi sve trolove u kutijama, koje bije glas da su zli i da otimaju decu. Ukoliko bi Arčibald u tome uspeo dobio bi beli cilindar koji označava prestiž, čast i najviši položaj u društvu, a sa njim bi dobio i mesto za stolom u palati lorda Portli-Rajnda, gde se degustiraju najbolji i najukusniji sirevi u gradu. Lordova ćerkica sklapa prijateljstvo sa Egsom, dečakom koji živi ispod zemlje sa trolovima i veruje da je jedan od njih, pošto su ga oni odgajili.

Ovo je osvežavajuć film, rađen starom tehnikom stop-animacije, upotpunjene kompjuterskom animacijom, čime se ističe među današnjim animiranim filmovima. Prijatna promena u vremenu kada smo uglavnom okruženi Diznijem i Piksarom, i prijatno podsećanje osobama koje ne gledaju animirane filmove često, a među njima sam i ja, i koje uglavnom uživaju u ostvarenjima dva gorepomenuta studija, da je svet animiranih filmova daleko širi.

Premda potpuno neinvanzivne i bezopasne priče i likova, ovaj film ima pomalo mračnu atmosferu i zbog toga možda i neće svima delovati da je prigodan i za najmlađu publiku, recimo predškolskog uzrasta. Ta sablasnost je minimalna, ali sasvim dovoljna da se oseti i začini film. Neki likovi su skoro pa karikaturalno nacrtani i pomalo deluje da bi mogli da budu upotrebljeni za neku horor animaciju. Ali film komedijom i ponekom toplom scenom razbija te horor efekte koje možda ostvaruje crtežima. Ova kombinacija sablasnosti i topline možda se najbolje očitava u liku lordove ćerke Vini koja ima pomalo neobične afinitete ka blagoj morbidnosti, što sa njenom slatkom pojavom čini zanimljiv spoj.

Egs, premda simpatičan lik i glavni protagonista, nije na mene ostavio preterano jak utisak, posebno u poređenju sa nekim drugim likovima. Pored zanimljivog izgleda i atmosfere, ovaj film sadrži ozbiljne socijalne komentare o klasama i staležima u društvu, uključujući i pohlepu više klase. Stekao sam utisak da je trebalo da glavna tema ovog filma bude problem i pronalaženje identiteta, te da je trebalo da se ona sprovede kroz priču i lik Egsa. Na mene je daleko veći utisak ostavila tema socijalne podeljenosti, i to je glavni razlog što mi je lik Egsa preslab za glavnog protagonistu. Nije baš pohvalno kada jedan film ne razradi svoju glavnu temu i neke svoje elemente u potpunosti, a ima praznog hoda i suvoparnih delova. To što ovaj film traje nešto malo više od 90 minuta samo doprinosi već pomenutom problemu. Film ima prostora koji ne koristi i time dolazi do velikih problema sa tempom. A kada se ovo ukombinuje sa formulističkom formom priče, koju danas imaju mnogi animirani filmovi, dobijamo delove koji su ravni i pomalo dosadni. Oni, doduše, ne traju dugo, a film ima dovoljno kvaliteta da vas brzo pokupi, samo ostaje žal jer postoji potencijal koji nije u potpunosti iskorišćen.

Ako volite animirane filmove, svakako ne bi trebalo da zaobiđete ovaj, posebno ako čeznete za nečim osvežavajućim. Da nije bilo problema u vođenju priče, ovo je mogao da bude možda i najbolji animirani film iz prošle godine, a i ovako smo dobili sasvim solidan film.

Autor: Nikola Bočkor (Punjeni paprikaš)