Thank You for Your Service (2017)

Rat u Iraku je dugo zbunjivao Holivud. Čak ni „The Hurt Locker“, koji je pobedio „Avatar“ Jamesa Camerona i osvojio Oskara za najbolji film, nije uspeo da ostvari neki bolji rezultat na blagajnama niti pak da zaista prikaže kulturni duh tog vremena na način na koji je mnogo filmova o Vijetnamu to uspelo. „Thank You For Your Service“ ima malo drugačiji pristup iskustvima iz Iraka. Umesto da se pozabavi samim konfliktom (koji se nakratko pojavljuje u zadnjim scenama), režiserski debi pisca „American Sniper“, Jason Hall, ispituje psihološke traume koje ostaju ratnim veteranima.

Miles Teller glumi narednika Adama Schumanna, koji se vraća kući svojoj ženi, Saskiai (Haley Bennett) i njihovoj maloj deci sa ogromnom dozom krivice koja ga izjeda – ne samo zato što je propustio rođenje svog sina i iznajmljivanje njihove kuće, već i zbog toga što se oseća odgovornim za povrede koje su zadobili vojnici pod njegovom komandom. Teller je ponekada dobar glumac, a ponekada i ne, ali je svakako pogodan za ovu ulogu. Jasno je da je Adam odgojen da veruje da je stoička kaubojska muževnost odgovor na sva pitanja, ali kako se film nastavlja a on biva prinuđen da se suoči sa istinom svog ratnog iskustva, sve više i više boli počinje da se pojavljuje ispod površine. Tellerov dečački izgled takođe dosta pomaže. Uskoro postaje očigledno da je Adam na mnogo načina još uvek samo dečak u odeći odraslog čoveka, nesposoban da u potpunosti procesuira traumu koju je proživeo.

U svemu tome on nije sam. Njegov prijatelj Tausolo „Solo“ Aieti (Beulah Koale) često priča o tome kako „mu je vojska spasila život“, ali to je imalo užasne posledice. Solo je bio u blizini par eksplozija više nego što je to poželjno, pa sada ima poteškoća da se priseti koji je danas uopšte dan. Kao rezultat toga, ne samo da ne može da se vrati u vojsku, gde je barem našao svoju svrhu i društvo, već ima i mnogo problema da se navikne na civilni život. Njegova najgora sećanja pojavljuju se kada ih najmanje očekuje, što ponekada dovodi do opasnih i nasilnih ispada koji ga dovode u loše situacije.

U najvećem broju slučajeva, veterani iz Iraka nisu dočekivani onim vrstama ruganja i osuđivanja kakve su pratile povratak veterana iz rata u Vijetnamu. Bez obzira na to, Adama i Soloa gotovo odmah po sletanju u SAD čeka „hladan tuš“, i to tako što se suočavaju sa Amandom Doster (Amy Schumer) koja želi da zna kako je njen suprug poginuo. Sve pohvale Hallu, koji je takođe napisao i scenario za ovaj film na osnovu istoimene knjige Davida Finkela, za brilijantno otkrivanje misterije oko smrti Jamesa Dostera (Brad Beyer) tokom celog filma – dovoljno je reći da je istina o ovoj tragediji pogodila svoju metu, pošto je uticala na Adamove i Solove najveće slabosti. Schumerova nije dovoljno dugo u filmu da bi se stekao utisak o njenim mogućnostima u ovako dramatičnoj ulozi, ali zato ima jednu zaista dobru scenu sa Tellerom pred kraj filma, u kojoj mu kaže da je najbolji način da oda počast nastradalima taj da „živi“ i izgradi smislen život za sebe i svoju porodicu.

To je korisna poruka, naročito pošto je Adam i ostali veterani ne dobijaju ni od koga drugog. Prvo, Odeljenje za boračka pitanja je preopterećeno porezima i može da ponudi samo višemesečno čekanje svim onim veteranima koji očajnički traže pomoć, čak i nakon što neki od njih izvršavaju samoubistva – vlada je zatražila od tih ljudi da idu u rat, a onda ih ostavila da se brinu sami o sebi kada su završili svoj posao. Drugo, Bušova administracija je prodala rat u Iraku kao način da se ljudima sa Bliskog Istoka uvede demokratija i omoguće vrednosti slobodnog tržišta. To uopšte nije funkcionisalo za Iračane, a nije mnogo pomoglo ni Amerikancima. U jednoj mučnoj sceni, Solo sedi ispred svog nadređenog oficira, očajan da dobije njegovu pomoć kako bi razjasnio birokratsku zbrku koju VA koristi da mu uskrati neophodne povlastice. Njegov nadređeni, međutim, kao da je jedva svestan Solovog prisustva i njegovih neprilika; on je trenutno preokupiran onlajn kupovinom govedine. Ovo podseća na najzanimljiviju scenu iz filma „The Hurt Locker“, u kojoj se ekspert za uklanjanje bombi Jeremy Renner vraća kući kako bi se našao potpuno zbunjen pred ogromnim brojem žitarica u ponudi jednog supermarketa. Američke vrednosti za koje se ove trupe navodno bore (komercijalizam, slobodno tržište) pokazale su se potpuno neadekvatno u pružanju podrške tim istim trupama onda kada im je to bilo potrebno. Međutim, ima i drugih američkih vrednosti – solidarnost, poniznost, međusobno čuvanje – koje uspevaju da malo ublaže bol, što Adam saznaje kada poseti svog ranjenog prijatelja u jednoj od najemotivnijih scena u ovom filmu. Upravo zato je „Thank You For Your Service“ toliko uspešan u predstavljanju efekata rata u Iraku na živote Amerikanaca. Iskustva iz Vijetnama odnosila su se na vojnike koji se zbližavaju u džungli i čine neizrecive zločine nad lokalnim stanovništvom iz razloga koje nikada nisu razumeli, što je predstavljeno u filmovima kao što je „Platoon“ i „Apocalypse Now“. Irak je, s druge strane, bio kolosalni neuspeh na svim poljima, kao i grandiozan poraz birokratskog planiranja i paranoje izazvane terorizmom koji je uništila milione života.

Vredi dati i jednu završnu napomenu, pošto je tretman veterana bio i u nacionalnim vestima toliko često nakon što se predsednik Donald Trump navodno vrlo bezobrazno ophodio prema udovici ratnog veterana. Usred celokupne kontroverze oko Trumpa, neki komentatori izjavili su da bivši predsednik George W. Bush zapravo deluje prilično dobro u poređenju s njim. Bez obzira na to koliko su The Daily Show i ostali liberalni komentatori ismejavali Buša, ovonedeljna anketa pokazala je da većina demokrata sada ima bolju sliku o bivšem predsedniku. Pa, svako ko tako misli treba da se pozabavi filmom „Thank You For Your Service“ i provede nekoliko sati razmišljajući o samo jednom deliću života koji su uništeni Bušovim katastrofalnim ratom.