•        Evo prilike da i Vi postanete deo Prologa.
  •        Ukoliko želite da postavite prikaz svog omiljenog, ili neomiljenog, filma, glumca ili reditelja, vest koja vam je jako značajna, ili bilo šta što se tiče sveta kinematografije, možete nam poslati vaša viđenja na adresu info@joombooz.com
  •        Da bi bio objavljen, prikaz ne sme u sebi sadržati nikakve vulgarnosti, da ne bude kraći od 10 rečenica, reči poput "brate", "sestro", "fenomenalno", "super" (osim ako nije deo naslova) i njima slične neće se uzeti u obzir, kao ni atak na manjinske grupe.
facebook twitter rss youtube

Stardust Memories (1980)

Sam: ,,Imao sam dva srčana udara... pre nego sam dobio kućni bicikl.“

Sandy: ,,A od tada?''

Sam: ,,Imao sam još dva.''

Glavni i osnovni problem koji je odbio kritiku i publiku od filma, narcisizam, ležao je u tome da su oboje poistovetili Sandy Bates-a sa Woody Allen-om.

Sličnosti, jasno, postoje. Obojca poznati režiseri, njujorški jevreji intelektualci, obojica maštovito ironični i obojica imaju probleme sa ženama. Ali tu su i važne razlike.

Woody je često političan u svojim filmovima, Sandy se oseća nelagodno pored politke. Woody je potpuno nezavistan umetnik, Sandy ima problema sa producentima koji ga pritiskaju da bude komercijalniji. Woody-jevi prethodni filmovi „Annie Hall“ (1977.) i „Manhattan“ (1979.) jaki su, kritički uspesi, Sandy-jevi poslednji promašaji. Woody ima jaku potrebu za privatnošću i vrlo retko daje intervjue ili sebe javno promoviše, Sandy je okružen fanovima, intervjuima, kritičarima, poslovnim saradnicima, devojkama željnim seksa i muvatorima. Woody precizno, jasno zna šta želi od umetnosti i kako da do toga dođe, Sandy je neodlučan, zbunjen, umetnički paralisan. Ukratko, Woody je stvaran, Sandy je fikcija. Čudo je koliko je ljudi zamenilo njih dvojicu.

Ako ništa, na film se može gledati kao na košmar Woody Allen-a.

Svako ko je čuo monolog Woody Allen-a ili odgledao neki od njegovih filmova prepoznaće životni moto u liku Sandy Bates-a koji saopštava Isobel: „Život ne možeš da kontrolišeš, ne završava se najsjajnije. Samo – samo umetnost možeš da kontrolišeš. Umetnost i masturbaciju. Dve oblasti u kojima sam ja potpuni stručnjak.“

Odnos Allen-a prema njegovim likovima je oduvek bio odnos fikcije i autobiografije, zato, očigledno je da su mnogi Bates-ovi konflikti prenaglašena verzija konflikata koje je sam Allen doživljavao, na ovaj ili onaj način.

„Loši pesnici zajme, dobri pesnici kradu“, rekao je T.S. Eliot. Tako može da se i razmatra odnos „Stardust Memories“ prema Felinijevom filmu „8 1/5“, koji Allen ne imitira, već ga transformiše, stvarajući ironični i komični kontrast između sveta bez intelektualnog humora Federika i sveta manje grandioznog i pretencioznog prema Woody-ju, a na kraju krajeva i sam „8 1/5“ je po sebi varijacija formule filma „Grand Hotel“ iz 1932. godine.

Scena koja otvara „Stardust Memories“ je ona kojom je Bates planirao da zatvori film. Lik koji Bates igra u filmu nalazi se u vozu prepunom likova kao preuzetih iz Bergman-ovih filmova o patnjama i beznadežnosti. Bates uzaludno pokušava da pobegne iz voza i pređe u drugi i u tome leži suština same priče – niko neće biti spašen. „Ne želim da snimam više smešne filmove”, žali se kasnije Bates, „ne mogu da me nateraju. Ja, znaš, ne osećam se smešnim. Pogledam svuda po svetu i sve što vidim je ljudska patnja.“ Njegova zaokupljenost tom patnjom je vizuelno predstavljena ozloglašenom fotografijom ubistva Song Mya, koja ukrašava njegov apartmant.

U produženom fantastičnom završetku filma, Sandy Bates zamišlja da ga obožavatelj ubija izgovoreći sledeće reči: „Znaš, ti si moj junak!“, što je kasnije zvučalo jezivkasto obzirom da je tri meseca nakon premijere filma tako okončao John Lennon.

Izgled filma bio bi nemoguć da nije bilo najdarovitijeg američkog kamermana Gordon Wills-a. Neposredno pred smrt je izjavio da je najbolju saradnju ostvari upravo sa Woody Allenom – sve se tačno znalo. „Stardust Memories“ je zahvaljujući njemu zakoračio u svet čarolije i izašao kao najlepši film američke kinematografije. Zemlja lišena poetike dobila je do danas jedino poetsko filmsko delo, crno belom tehnikom, krajnjom jednostavnošću i briljantnim misa-en-scenom. Ni pre, ni kasnije, na američkom filmu, nisam video tako krhku i neverovatnu scenu sa dečakom i slonom u kadru na plaži. Willis je snimanjem lica „ribljim okom“ sočivom, uvećao groteskna lica ljudi koji su Bates-a dočekali na festival, što podseća gledaoca da je film nadrealan i kako su scene uspomene one kojima se rukuje, zato su i nerealne, jer detalji iz njih nestaju, dok se drugi predstavljaju preterano.

Kako film odmiče ton postaje topliji, što se vidi i po smeni fotografije na zidu apartmana koje predstavljaju odraz Bates-ovog raspoloženja dana.

Jedini problem filma je Charlotta Rampling. Ona jeste žena prijatnog izgleda i dobra glumica ali i neko kome nedostaje toplota i šarm potrebni za ovaj film. Da se u, možda, najsavršenijoj montaži nervnog sloma američke kinematografije našla Dianne Keaton iz tog perioda, gledalac bi sigurno sasvim drugačije doživeo trenutak.

Film na kraju ostaje previše dvosmislen i difuzan za publiku koja traži laku zabavu. Poslednje pretapanje između režisera i protagoniste na završetku filma ostavlja usamljenog Woody Allen-a u ogromnoj bioskopskoj sali, nalik na gigantsku izolaciju. Kako god zaključili po tom završetku, da li je osoba koja se vratila po naočare za sunce Sandy Bates ili Woody Allen (po meni Woody Allen), jedno je jasno, a to je da je do dana današnjeg „Stardust Memories“ Allen-ov najličniji i sigurno najsloženiji filmski konflikt sa temama njegovih odnosa prema umetnosti i mračnoj nesposobnosti da razreši sukobe koje je dramatizovao.

Sandy-jeva sestra: ,,Tata će osamdesetu... drži se dobro. Mama je slepa na jedno oko... gluva na jedno uvo.“

Sandy: ,,O, nadam se da je na istoj strani glave. Dobro bi bilo zbog balansa.“

Oly
Godina:1980
Podeli:



Preporucujemo

Šest predstava i bogat prateći program na festivalu...
6. Kosovo i Metohija međunarodni filmski festival od 3. do...
C.L.E.A.N. (2020) - uskoro
17. BALKANIMA - Evropski festival animiranog filma u Domu...
Jurassic World: Dominion je odložen za 2022.
Reditelj Tim Burton na male ekrane vraća seriju "The...
Austrijski kulturni forum - Oda Betovenu kroz svetlosne 3D...
Sutra počinje Kondenz - festival savremenog plesa i...
GoetheFEST od 29. oktobra do 4. novembra
Specijalna projekcija filma ,,Vikend sa ćaletom” 31....
Cineplexx Galerija Belgrade - nova dimenzija filmskog...
Premijera predstave „Finale” na zatvaranju Kondenza
Repertoar bioskopa Vilin Grad od 29. oktobra do 04. novembra
Povratak Dekstera u novih 10 epizoda
The Doorman (2020) - uskoro
"Fast and Furious" saga će biti završena nakon 11. filma
Razvratnik (Rake) – australijska dramedija je nova serija...
Otvoreno trinaesto izdanje festivala savremenog plesa i...
Zatvorena BALKANIMA 2020 u Domu kulture Studentski grad
Džonatan Mejdžors kao Kang
Film 'Vikend sa ćaletom' od 29. oktobra u bioskopima -...
Ivan Ikić nagrađen na festivalu u Kini
Noć veštica u bioskopu Vilin Grad 31.10. i 01.11.
Šarenoliki filmski program 16. KIDS FEST-a u bioskopima i...
Chez nous (2017) - uskoro
Sutra počinje Festival BALKANIMA 2020 u Domu kulture...
Dokumentarni film Faith and Branko i animirani Veliki robot...
Saradnja festivala Kondenz sa Institutom Servantes i...
Boljšoj i Met na bis na velikom platnu Cineplexx Niš...
Berlinski pobednik 'Zlo ne postoji' premijerno na 26....