Star Wars: Episode III - Revenge of the Sith (2005)

Zvezdani ratovi — epizoda III: Osveta Sita je naučnofantastični film iz 2005. godine koji je napisao i režirao Džordž Lukas. To je šesti i poslednji film u sagi Zvezdanih ratova, ali treći po hronologiji događaja.

Radnja filma je smeštena tri godine nakon početka Ratova klonova u kojima su plemeniti Džedaj vitezovi predvodili veliku Vojsku klonova u mnogim bitkama protiv separatista širom galaksije. Nakon kidnapovanja kancelara Palpatina, Džedaj učitelj Obi-Van Kenobi dobija dužnost da eliminiše zlog generala Grivusa. Red Džedaja ne odobrava sve jače prijateljstvo kancelara i Džedaj viteza Anakina Skajvokera koje postaje opasno po samog Anakina. Kada se hiljadugodišnja zavera reda Sita o vladavini galaksijom otkrije, sudbina Anakina Skajvokera, reda Džedaja i cele galaksije visi o koncu.

Film je premijerno prikazan 19. maja 2005. godine i imao je, generalno, dobre kritike, pogotovo u poređenju sa prethodne dve epizode. Procenjuje se da zarada ostvarena u 2.900 ponoćnih projekcija u SAD nakon premijere iznosi 16.5 miliona dolara. Ukupno, Osveta Sita je zaradila rekordnih 50 miliona dolara prvog dana prikazivanja. Film je prikazan u 115 država. Širom sveta zarada je dostigla 848.797.674 dolara, čime je Osveta Sita postala 12. film sa najvećom zaradom uopšte, a drugi u 2005. godini (iza filma Hari Poter i vatreni pehar).

Džordž Lukas je još 1973. napisao sinopsis Zvezdanih ratova; kasnije je izjavio da je u to vreme nije potpuno razradio priču, već samo glavne mesta u radnji. Svoje beleške o Epizodi 3 je pretvorio u scenario 2003. i 2004. i pritom dozvolio dramatičaru Tomu Stopardu da napiše scenario i dotera dijaloge. Za vreme snimanja filma, veliki broj fanova je na Internetu nagađao podnaslov filma; predlozi su bili "Uspon Imerije" (engl. Rise of the Empire), "Gmižući strah" (engl. The Creeping Fear) (koji je bio i najavljen kao podnaslov na zvaničnom sajtu 1. aprila 2004.) i "Rođenje Imperije" (engl. Birth of the Empire). Na kraju je i "Osveta Sita" postao "spekulisani naziv" koji je Džordž Lukas kasnije potvrdio.

Kada im je najraniji nacrt scenarija bio uručen, odsek za dizajn se bacio na posao. Za ambijent Kašiika, dizajnersko odeljenje je inspiraciju potražilo u "Božićnom specijalu Zvezdanih ratova". Narednih meseci, Lukas je odobrio stotine skica dizajna koji će se pojaviti u filmu. Kasnije je iznova pisao čitave scene i akcione sekvence kako bi odgovarali izabranom dizajnu. Skice dizajna su onda poslate na "previzuelizaciju" gde su pretvorene u pokretne CGI verzije - "animatike“. Lukas je sa montažerom Benom Bertom pregledao sve scene imajući uvid u njih pre nego što su i snimljene. Previzuelizovane scene su prikazivale osnovni CGI ambijent sa isto tako neobrađenim CGI likovima koji izvode scenu (obično akcionu sekvencu). Stivenu Spilbergu je takođe u~estvovao u izradi i previzuelizaciji nekih akcionih sekvenci. Kasnije je odsek za previzuelizaciju i dizajn poslao scene odseku za produkciju čime je "film izveden iz faze koncepta“.

Za to vreme, glumci Hejden Kristensen i Juan Makgregor su sa koordinatorom akrobacija Nikom Gilardom intenzivno uvežbavali završni dvoboj svetlosnim sabljama. Kao i u prethodna dva filma, sve bitke svetlosnim sabljama u kojima su učestvovali Obi-Van i Anakin su izvodili sami glumci bez dublera. Kao rezultat meseca vežbanja, njihov dvoboj je sniman u realnoj brzini, bez digitalnog ubrzavanja. Međutim, u nekim sekvencama pojedini kadrovi su izbačeni kako bi se prividno ubrzali pojedini udarci.

Iako je prva scena (poslednja u filmu) bila snimljena za vreme snimanja Napada Klonova, glavno snimanje je trajalo od 30. juna do 17. septembra 2004. Kompletan film je snimljen u "Foksovim" studijima u Sidneju, iako su pozadinske slike snimljene kasnije kako bi se uklopile u film. Između ostalih, to su bile krečnjačke planine planete Kašiik, koje su snimljene u Tajlandu (kasnije su bile oštećene pri zemljotresu i cunamiju u Indijskom okeanu 2003. godine). Produkcijska kuća je imala sreće da snima u isto vreme kada je vulkan Etna u Italiji proradio. Snimateljske ekipe su snimale erupciju iz više uglova, a ti snimci su kasnije korićeni za dočaravanje ambijenta planete Mustafar.

Osveta Sita je prvi (i jedini) film Zvezdanih ratova u kome je i Anakina Skajvokera i Darta Vejdera igrao isti glumac. Po rečima Hejdena Kristensena, prvobitno je bilo planirano da neki "visok momak" obuče Vejderov kostim. Ali, potom je Džordž Lukas odlučio da se Vejderov kostim prilagodi Kristensenovoj visini. Ipak, Kristensen, koji je visok 185 cm (za razliku od Dejvida Prausa, Darta Vejdera iz prethodnih filmova, visokog 2 metra), morao je da gleda kroz otvor za usta na kacigi.

Kod snimanja ključnih scena Lukas je često koristio "A i B kameru", odnosno "V tehniku", tehniku snimanja iste scene sa dve ili više kamera istovremeno kako bi se dobili snimci iste scene iz nekoliko uglova. Zahvljujuči HD tehnici korišćenoj pri snimanju filma filmadžije su mogle da snimke odmah pošalju na montažu, za što bi trebalo i 24 sata da su scene snimane na klasičnoj filmskoj traci. Snimci planete Mustafar slati su montažeru Robertu Bartonu koji je u Sidneju montirao završni dvoboj. Svi ostali snimci su slati glavnom montažeru Benu Bertu na Skajvoker ranču u Kaliforniji.

Odsek za postprodukciju radio je od početka snimanja filma pa sve do nekoliko nedelja premijeru filma 2005. godine. Specijalni efekti su pravljeni u svim formatima, od modela, preko CGI snimaka do praktičnih efekata da bi se kasnije ti efekti ubacili u već snimljene scene. Sve to trajalo je skoro dve godine. Osveta Sita je svetski rekorder po broju specijalnih efekata u jednom filmu: 2.151 kadar.

Samo za snimak snimak dvoboja na Mustafaru angažovano je 910 ljudi i potrošen ukupno 70.441 radni sat. Film je imao budžet od 113 miliona dolara, što je najveći budžet ako se porede samo prva tri filma serijala.

U ovoj epizodi se zatvara krug, i priča zvezdanih ratova postaje potpuna. Rat postaje sve izvesniji i stvarniji. Anakin se sve više približava mračnoj sili...

Uvodni titlovi filma govore da je galaksija u ratu. Za vreme Bitke za Korusant general Grivus, drugokomandujući separatista, kidnapuje kancelara Palpatina. Džedaj vitez Anakin Skajvoker i Džedaj učitelj Obi-Van Kenobi polaze u spasilačku misiju. Spasavajući kancelara, ubijaju Grofa Dukua, ali Džedaj vitezove pri pokušaju bekstva hvata Grivus i odvodi na komandni most. Anakin i Obi-Van uspevaju da se oslobode, ali Grivus beži i ostavlja ih u teško oštećenom brodu koji Anakin uspeva da spusti na jednu od pisti planete Korusant. Posle povratka, Anakin sreće svoju ženu, Padme Amidalu, koja mu saopštava da je trudna. Uprkos Padminoj zabrinutosti zbog njihovog tajnog braka, Anakin je presrećan kad čuje vest i njih dvoje pravi planove za podizanje deteta. Međutim, Anakina muče vizije Padme koja umire na porođaju, vizije slične onima koje je imao o svojoj majci pred njenu smrt. Kasnije, Obi-Van nasamo govori Anakinu da Savet Džedaja želi od njega da špijunira kancelara jer veruju da je korumpiran. Anakin je uvređen ponudom jer je kancelar njegov pokrovitelj. Kao kancelarov telohranitelj, Anakin polako gradi prisne odnose sa Palpatinom, koji vešto manipuliše Anakinom navodeći ga da izgubi poverenje u Džedaje. U jednom razgovoru, Palpatin tvrdi da poznaje moć koja sprečava smrt. To zaintrigira Anakina, koji je spreman da učini sve kako bi sprečio ponovno ostvarivanje svojih vizija...

Reakcija kritike na ovaj film je bila veoma pozitivna, pogotovo u odnosu na prošla dva filma. Neki kritičari smatraju da je Osveta Sita najbolji među prva tri filma, dok drugi misle da je to najbolji film "Zvezdanih ratova" posle "Imperija uzvraća udarac". Takođe, od strane kritike je dobro prihvaćeno i MekDajarmidovo igranje Palpatina. Međutim, neki kritičari smatraju da je film "rame uz rame" sa "Fantomskim pretnjom" i "Napadom klonova".

Najveći deo negativnih kritika su dobili dijalozi u filmu, posebno za romantične scene. Kritičari tvrde da je ovo demonstriralo Lukasovu slabost u pisanju dijaloga, što je i sam Lukas potvrdio pri dobijanju Nagrade za životno delo Američkog Filmskog Instituta. Druge negativne kritike su uključivale teme pominjane i u prošla dva filma, kao što su "drvenasta" gluma i preterano korišćenje kompjuterskih specijalnih efekata. Često se pominje i da film sadrži veći broj "rupa u priči", mada se ta tema više diskutuje među fanovima.

Dobra indikacija opšte prihvađenosti filma je i njegova ocena od 7.9 (od 21. februara 2007.) na veb strani IMDBa, gde su prethodna dva filma dobili ocene 6.3 (Fantomska pretnja) i 6.9 (Napad Klonova). Raniji "Zvezdani ratovi" su dobili ocene 8.7 (Nova Nada i Imperija Uzvraća Udarac) i 8.1 (Povratak Džedaja) i tako dospeli redom na 12. 9. i 108. mesto na listi 250 Najboljih filmova.

Iako je najgledaniji u novoj triologiji, Osveta Sita ima najmanje nominacija za nagrade (ukupno 35 kategorija, u odnosu na Fantomsku Pretnju - 55 i Napad Klonova - 38 kategorija).

Osveta Sita je jedini film "Zvezdanih ratova" koji koji nije bio nominovan za Oskara za specijalne efekte, mada je nominovan za Oskara za najbonju šminku.

Džordž Lukas se pojavljuje u sceni Korusantske Opere kao biće plave boje po imenu Baron Papanoida (može se videti van Palpatin ove lože). To je jedino Lukasovo pojavljivanje u filmovima Zvezdanih ratova. Takođe, u filmu se pojavljuje i njegovo troje dece: njegov sin, Džet, kao mladi džedaj-učenik po imenu Zet Jukasa koji biva ubijen dok brani Hram Džedaja od klonova; njegova ćerka, Amida, kao lik po imenu Ter Tanil, koja može da se vidi na hologramu obezbeđenja; njegova druga ćerka Kejti kao vanzemaljac plave boje po imenu Či Ikvej, koju vidimo kad Palpatin stiže u Senat nakon što ga Džedaji spasu i dok priča sa Baronom Papanoidom u Operi.

Kada Anakin, Obi-Van i Palpatin stignu šatlom u Senat nakon što su se srušili na Korusant, Milenijumski Soko se vidi kako sleće na jednu od platformi niže od šatla.

Iako nije pravo „skriveno pojavljivanje“, potvrđeno je da je Tarfulovo režanje koje se čuje u sceni u kojoj Joda napušta Kašiik zapravo Ičijevo režanje iz Prazničnog specijala Zvezdanih ratova.

Takođe, veliki broj ljudi iz filmske ekipe se pojavljuju u filmu. Nik Gilard, koordinator akrobacija, igra Džedaja po imenu Cin Dralig (Cin Drallig), što je anagram njegovog imena na engleskom, Nick Gillard, samo bez slova k) U filmu se pojavnjuju i Džeremi Bulok (koji je igrao Bobu Feta u originalnoj triologiji), koji je pozajmio glas kapetanu Kolonu, pilotu "Tantina IV". Luka i Leju Skajvoker, koji se vide kao bebe na kraju filma, oboje glumi Aidan Barton, sin uređivača filma.

Scene u kojima grupa senatora, uključujući mladu Mon Motmu, planiraju da stvore savez koji ima za cilj da spreči Kancelara da stekne još veću moć, je obrisana iz filma kako bi se priča usredsredila na Anakina. U ranijim nacrtima scenarija postojala je uloga desetogodišnjeg Hana Soloa, ali nijedna scena vezana za tu ulogu nije snimljena. Scena u kojoj Joda stiže na planetu Degoba i započinje svoj samoizabrani egzil je takođe isečena. Takođe, isečene su i neke scene "Naredbe 66".

Džordž Lukas je ranije obećao da će Epizoda 3 razjasniti misteriju brisanja planete Kamino iz Džedajskih arhiva iz Ratova Klonova. Međutim, objašnjenje se nalazi, umesto u filmu, u romanu Lavirint Zla. Lukas je to uradio da bi se priča filma fokusirala na Anakinovu priču.