•        Evo prilike da i Vi postanete deo Prologa.
  •        Ukoliko želite da postavite prikaz svog omiljenog, ili neomiljenog, filma, glumca ili reditelja, vest koja vam je jako značajna, ili bilo šta što se tiče sveta kinematografije, možete nam poslati vaša viđenja na adresu info@joombooz.com
  •        Da bi bio objavljen, prikaz ne sme u sebi sadržati nikakve vulgarnosti, da ne bude kraći od 10 rečenica, reči poput "brate", "sestro", "fenomenalno", "super" (osim ako nije deo naslova) i njima slične neće se uzeti u obzir, kao ni atak na manjinske grupe.
facebook twitter rss youtube

Poltergeist (2015)

Mučan amaterizam.

Odokativni budžet ovog ’Poltetgeista’ bio bi 45 dolara. Od toga na glumce bi otišlo 6 dolara, na studijski prostor 4, za produkciju je odvojeno 10 dolara, za specijalne efekte 25 dolara i najzad, za režiju jedan dolar. Pažljivijim računjanjem ovog platnog spiska primećuje se nesklad između budžeta od 45 dolara i njegove raspodele zaposlenima što je upravo i suština samog filma ’Poltergeista’ – nesklad.

U filmu ništa ne funkcioniše – od odnosa roditelja i dece, odnosa bračnih drugova i na kraju samog odnosa između troje dece. Superioran fluid između glumaca Huperovog (čitaj – Spilbergovog) originala ovde nije ni u senci moderne krošnje drveta. Uverljivu ljubav DžoBet Vilijams (najsnažnija uloga majke, pored Di Valas Stoun u filmu ’Kudžo’ koju je američki žanr strave i užasa imao sreće da dobije) i Krejg T. Nilsona prema deci, ukoliko ste odgledali original, ušuškajte lepo nazad u uspomenu.

Obećao sam sebi da neću vređati original iz 1982. poređenjem sa ovim bisokopsikim (čitaj – TV filmom) zbog čega ću se još – vrlo malo – pozabaviti onom mučninom kroz koju sam morao da prođem 90 minuta (čitaj – kao da traje puna 2 sata).

Ja sam ljubitelj onih kritičara koji u nezadovoljstvu filmom uspevaju da otkriju nešto što ih teši da vreme ipak nije uzaludno provedeno. Imam i ja dva takva momenta. U pitanju je scena valjanja svinjoroga – jevtin ali veoma efektan efekat. Drugo je postavljanje madraca na pod.

Glumci, svi do poslednjeg, uniformno su neuverljivi – do krune odbojnosti glavnog protagoniste, mališe koji se nekada, pre 33, 29 i 27 godina zvao Robi Friling, a ovde već nekako drugačije (ne želim niti da se podsetim njegovog filmskog niti glumačkog imena). Glumačka sposobnost tog dečkića dosezala je te razmere odvratnosti da me je u više navrata terala da napustim projekciju. Okrenuti fokus priče na nekoga toliko lišenog talenta, na nekoga ko pokušava da projektuje zrelost, nekoga čiji dijalog je namenjen tridesetogodišnjaku, zaista je grozno. Ko je, uopšte, video inteligentnog američkog glumca poslednjih 25 godina na filmu? Ja nisam. Takvog nema. Ali praviti od deteta inteligentno i mudro američko dete već je sam domen naučne fantastike – i to neuspešne naučne fantastike. Iako je američka kinematografija izglubila svoju decu na filmu još pre 25 godina i zamenila ih surogatima njihovih roditelja ja se na to nikada nisam navikao. Na sreću, deca u evropskim i azijskim filmovima ostala su, barem do sada, još uvek deca i ponašaju se kao takva – nema značajnih, drmatičnih i mrkih pogleda (čitaj – angažovanih), pametnih replika i obiljnosti koja vređa. Odgledajte ’Italijana’ ili ‘Babaduk’ da vidite kako treba da izgleda dete na filmskom platnu.

Uz to, film ima kobnu grešku koja se ogleda u poruci pred ishitreni, užurbani i mehanički odrađeni finiš. U jednom trenutku, u veoma rizičnoj sceni (naravno, u domenu priče koju priča), mališa, Robi od pre 33, 29 i 27 godina, kaže flegmatičnoj majci i bunovnom ocu – ’Ja sam kriv, ja idem po nju!’ – i ode na ’drugu stranu’. Desilo se šta se desilo. Vrate se oni i majka mu kaže – ’Ti si moj superheroj’. Izvedimo poruku filma. Klinac od 8-10 godina, koji će svakako odgledati film jer je ’Poltergeist’ 2015 film pravljen za decu njegovih pa do 12 godina (ja sam original odgledao sa 11 godina kada je premijerno bio prikazan u bioskopu Čegar u Nišu), može da zapadne u sledeći scenario. Mlađa sestra mu se nađe okružena plamenovima i on, obzirom da je mamin, tatin i producentski superheroj, ušeta u plamen da je junački spasi. Usled nesmotrene poruke ovog filma stvarni brat i sestra bi sprženi bili izvučeni iz tog plamena. Obzirni roditelji (legenda kruži da takvi još uvek negde postoje), ukoliko bi im dete odgledalo ’Poltergeist’ 2015, a doći će on na TV i biće u nekom prepodnevnom terminu ubrzo, bez sumnje, trebalo bi detetu da pojasne opasnost i posledice takvog junačenja. Holivud je moronska kapsula ali ispisana poruka ’Poltergeista’ 2015 može biti jako ozbiljna po decu. Poznat je slučaj dečkića koji je posle ’Supermena’ (1978) kupio plašt junaka i skučio sa zgrade. Nije poleteo. Pao je. Nakon toga na pakovanju je izbila napisana poruka ’Kupovina ovog kostima ne omogućava Vam letenje’ – ali dete je nastradalo. Inteligencija koju scenaristi rado pripisuju američkoj deci u filmovima poslednjih, ima, tridesetak godina, izostaje u stvarnom životu američkog klinca i na to bi se trebalo osvrnuti kada studio pokušava da zaradi na 45 gore pomenutih dolara, makar 60 preko.

Imena glumaca, reditelja i producenata nisam koristio u tekstu jer bi bilo izlišno. Niko nije odradio ono za šta je bio plaćen pa ne moram ni ja da ih pomenem.

Da primetim još nešto. Oni koju su dobro upoznati sa trilogijom (1982-1988) primetiće da su scenristi pokušali da upletu momente iz drugog i trećeg nastavka. Postoji trenutak kada Dajan i Kerol En u ’Poltergeist 2 – The other side’ sede u bašti i bave se cvećem. Garaža je te iste godine bila glavno poprište sukoba porodice sa Zveri. ’Druga strana’ drugog nastavka ovde je preuzeta u drugačijoj formi, obliku i boji. Prepričan je događaj iz drugog nastavka u kojem je Kerol En na trenutak bila izgubljena u šoping centru. Iskorišćena je i lokva iz garaže trećeg nastavka. Nikakva, doduše, korist od tih preuzetih momenata osim da pobudi interesovanje – starijem – gledaocu da se vrati na njih i podseti ih se.

Da samo nisam rekao da o originalu ništa neću govoriti ovde... a toliko toga bih imao da ispričam, sigurno desetak dobro složenih stranica. Počeo bih sa Spilbergom koji je godinama želeo da radi sa Stivn Kingom kojem je i ponudio ’Poltergeist’ za zajedničku saradnju. Citirao bih njihov razgovor. Kingovo odbijanje. Spilberogovo inistiranje. Kingov pristanak za određenu sumu novca. Zatim Spilbergovo odbijenje. Unajmljivanje Tob Hupera kao maske za njegov drugi režiserski film te 1982. godine kada je Spilberg već radio na filmu ’E.T.’, a zakon, tada, zabranjivao režiseru rad na dva filma u toku iste godine. Najveću količinu droge koja je prošla tokom snimanja jednog filma. Kako je Heder O’Rurk zaista plakala od straha. Reakcije DžoBet Vilijams na stvarne leševe sa kojima se radila i bila okružena jer ih je bilo jevtnije nabaviti nego li napraviti. Po prvi put uvođenje ILM efekata. Uspeh filma. Prva smrt posle premijere, druga i treća nakon drugog nastavka, četvrta pri kraju snimanja trećeg. Oduševljenje novinara što su dobili razlog da serijal nazovu ’ukletim’ – iako je kod dvoje glumaca pre snimanja već bio dijagnostifikovan kancer, jedna glumica bila ubijena od strane ljubomornog dečka dok je poslednja nesreće glumica preminula usled vezanih creva. Izvukao bih odlomak iz poslednjeg intervjua Zelde Rubinštajn koja je razotkrila ko je zaista režirao film. Ali... rekao sam da o originalu neću ovde govoriti.

I još jednom za kraj. Mučan, mučan, amaterizam.

Naša kolumna koja se bavi se temom ’Poltergejsta’.

Oly
Žanr:horor, triler
Godina:2015
Reziser:Gil Kenan
Scenario:David Lindsay-Abaire, Steven Spielberg
Uloge:Sam Rockwell, Rosemarie DeWitt, Kennedi Clements
Uzrast:PG-13
Studio:Metro-Goldwyn-Mayer (MGM), Ghost House Pictures, Vertigo Entertainment
Zemlja:United States
Website:www.foxmovies.com/movies/poltergeist
Jezik:engleski
Trajanje:93 minuta
Podeli:



Preporucujemo