Umetnici se dele na 3 osnovne grupe, na umetnika čija je kreativna moć vrhunska, te izgleda da stvaraju spontano – Zanatlije, na one koji su izučili algebru harmonije, ali se nikada ne uzvise do velikog i večnog – Imena, i na neophodnu treću grupu radi ostvarivanja godišnjeg profita i stvaranja kultnog statusa, iz ovog ili onog razloga – Modeli.
Najšira grupa pripada Modelima, sa velikim brojem podkategorija u samoj grupi, bez kojih ne bi bilo ni godišnje zarade, ili bilo kakve druge koristi za studio. Najbrže se smenjuju, ponekada i za samo godinu dana, ponekada ostaju kao ime koje se izgovara sa osmehom i budi asocijacije na prošla vremena. Dokle god je ono u prvom planu, zajedno sa njim biće i razlog postojanja Modela. U drugom slučaju, postaju Imena na koja se zaboravlja, u nekim slučajevima brže, u drugim sporije, u zavisnosti koliko je Ime bilo nekada unosno i izazivalo sipmatije publike ili žute štampe.
Lik Modela je studijski vođen, sličan radu treće klase režisera – Ljudi Iza Kamere, koji Model vodi banalnom glumom, bez pokreta, kako unutrašnjih, tako spoljašnih, uz to naglašenom mimikom, gestikulacijom sa svrhom da prikrije osnovne nedostatke posla, sve što treba da saznamo o liku zaključujemo jednostavno, na osnovu onoga što nam je rečeno, ne moramo da se pozivamo na sopstvena iskustva ili preživljavanja, jer će nam oni, nemoćni da odigraju, sve tako jednostavno pokazati.
Modeli ostaju kao najsnažniji adut filma, najpopularnija karta studijskog sistema i večiti naslov jevtinih časopisa.