Immortals (2011)

Ja sam ubeđenja da prikaz o nekom filmu treba, pre svega, da piše onaj ko je naklonjen žanru, ili nekome od članova ekipe koji je učestvovao u tom projekatu. Ja u ovako nečemu ništa, ali apsolutno ništa ne mogu da nađem od upotrebne vrednosti za gledaoca osim gomile i gomile digitalnog nasilja i trećerazrednih efekata, već toliko puta odgledanih u tako poznatim mrkim i plavičastim nijansama koje podižu želudac gledaocu željnom nečeg što budi pozitivne emocije.

Redno je da kažem I neku o filmu, pa ‘ajde.

Ponovo je Grčka u modi, a ne samo u vestima ekonomije, i njene bogove Holivud sada zloupotrebljava u koktelu “300” i “Percy Jacksona.” Iskombinujte ta dva filma, sa hiljadama vojnika koji se stvaraju samo pritiskom na dirku tastature i eto vam filma. Na žalost, ničeg duhovitog nema u tome. Još tragičnije je što ovakav film pokušava da uzdigne priču na kvazi-pseudo-filozofskom nivou namenjenom uzrastu osmogodišnjeg deteta.

Reditelj Tarsem Singh ("The Fall," "The Cell") je nesposoban za bilo šta osim da mu slika filma bude kristalno jasna i namenjena publici ispod 13 godina. Sve nevažne kategorije su u prvom planu filma; kostim, dizajn, tehnologija, 3D. A opet, pejzaž filma je razočaravajuće ogoljeni digitalni dizajn, sa pustinjama toliko sličnim onim iz “300”, i mnogih video igrica, da bi mogle da idu na takmičenje nekakvog kviza sa pitanjem iz kojeg je filma ova pustinja?

A film nije samo siromašan, već je neverovatno isprazan I bezvazdušan. Kada kamera uhvati zrak sunca, on treba da nadahne gledaoca osećajem realnosti, ali kako kada je očito da je i to samo još jedan mučan specijalni digitani efekat, koji, ustvari, izazove upravo suprutan osećaj; lažira orkuženje glumaca podsećajući gledaoce da se ustvari ništa i ne dešava.

3D još više naglašava izveštačenost i digitalnost čitavog filma, a glumci se većim delom čine kao umetnuti u nekakvu nadrealnu stranu filma. Mogli su da igraju svoje scene i ispred kartonskih kulisa. Nikakve razlike ne bi bilo.

Zemlja koja ne dozvoljava da se pokaže nagi muškarac, ili međunožje devojke, a kamo li da se kažu reči “tucanje” ili “pizda”, gde umesto nekoliko slova stavlja zvezdice direktno sa njihove zastave, zato uživa, i smatra vrlo pohvalnim, da potencira na nasilju, doduše digitalnom, kakvo je prikazano u ovom b.e.s.m.i.s.l.e.n.o.m filmu i time hrani najnegativniju stranu deteta koje će odgledati ovako nešto. Ljudi nemaju da jedu u svetu, nemaju za najosnovije potrebe, krov nad glavom, bore se da im deca dožive kraj nedelje, a na ovako nešto potroši se 80 miliona dolara. Uvredljivo.

Lepo sam rekao na početku. O ovakvim filmovima treba da piše onaj koji ume da ih podnese. A siguran sam da takvih ima na hiljade, jer ne bi se našao na prvom mestu top liste, ali sam siguran da će i ta gomila koja pojuri da film odgleda, nakon odgledanog, reći, “pih, dosadno”, “šta je ovo, sve isto,” “jedva ga odgledah”, ali i da joj to neće biti nauk za sledeći digitalni film na koji će, ponovo, pohrliti i odgledati sa istim zaključcima. Ja zaista ne znam šta je više potrebno da ovakvi filmovi izgube pažnju? Ustvari, znam, ali bi moj komentar izazvao samo osećaj uvrede. A nećemo to. Ipak je ovo samo samo nepotreban film.