Čak i filmovi kategorije „smeće“ treba da imaju nešto što ih svrstava makar u tu kategoriju, a priznajemo, postoje divna „smeća“ kojima se vraćamo s vremena na vreme.
Pitanje je čemu „Human Centipede“ i kojoj kategoriji on treba da pripadne? Pod tim, ne mislim na kompliment filmu da se on izdvaja po tome od ostalih, već jednostvno je potpuno trošenje vremena gledaoca, ekipe, novaca, baš poput „Srpskog filma“ ili „Martyrs“, filmova bez apsolutne vrednosti da se svrstaju i u to „smeće“. Ako se neko seća filma „Ghoulies“, pa taj je imao više kvaliteta.
A sve to zato što evo nama stiže i drugi nastavak heftaličkog filma.
Reditelj nam je uznemiren i ljut što mu je film zabranjen ali mi znamo da mu to strašno godi i da je on, zapravo, uzbuđen zbog toga. Da nije, zašto bi rekao sledeće:
„Prvi deo je bio dečija igračka u poređenju sa drugim, a drugi je Diznijev film u poređenu sa onim šta će biti u trećem.“
Opet, pogrešio je sa poređenjem. Diznijevi filmovi makar spadaju u kategoriju „smeća.“
