Home Again (2017)

Filmski reditelj Nancy Meyers nema premca kada se radi o određenoj vrsti nežnih filmskih ostvarenja: to su oni lagani filmovi koji su na ivici između drama i komedija i u kojima se pametni, lepi ljudi svađaju (ali nikada previše oštro), zaljubljuju (ne mogu da se odupru tome!), i uvek izgledaju kao da su se tek vratili sa pijace (može li taj grašak ikako da bude sočniji?).

Ili pak nije imala premca, barem do sada. „Home Again“ je zapravo delo njene tridesetogodišnje ćerke, Hallie Meyers-Shyer kojoj je ovo prvi put da se nađe u ulozi pisca i reditelja, mada će nam trebati potvrda da je završila filmske studije i DNK analiza da utvrdimo da između njih dve ipak postoji neka razlika. Reese Witherspoon igra Alice Kinney, koja skoro na svaki način predstavlja klasičnu Meyers heroinu. Ona je smela, ljupko neurotična plavuša, koja tek što se razvela od svog egocentričnog muža obuzetog poslom (Michael Sheen), upravo se doselila iz Njujorka u prostrani dom svog pokojnog oca u Los Anđelesu. On je bio plejboj režiser čije su filmske muze nekada uključivale Aliceinu majku (Candice Bergen). Dok utapa svoj strah od 40. rođendana u baru, ona upoznaje bajkovitog Harryja (Pico Alexander) i njegove prijatelje (Nat Wolff i Jon Rudinski), tri dvadeset i nešto godina stara musketira koji imaju svoje sopstvene aspiracije prema Holivudu. Sve se završava grupnim spavanjem u Aliceinom domu (ona uspeva da očuva svoju čast, a sve to zbog onih poslednjih 17 tekila). Međutim, do doručka, ona se izgleda složila da ovaj trio beskućnika pusti da prespavaju u njenoj gostinskoj kućici, na nedelju do dve dana. Za samo nekoliko dana, oni formiraju neku vrstu kvazi porodice sa njene dve mlade ćerke, a Alice polako počinje da se interesuje za Harryja.

Ubacite tu i njegovu bivšu iz Njujorka, ponižavajući intervju za posao i ženu iz visokog društva koja voli kimonoe (Lake Bell), kao i još par komplikacija koje će se, naravno, razjasniti do pete i ujedno poslednje večerinke u zadnjem dvorištu. Witherspoonova lako može da iznese ceo film samo zahvaljujući rupicama na svojim obrazima, ali teško je ne uporediti Alice sa raskošnom ulogom koju je nedavno igrala u „Big Little Lies“. Ona ovde uglavnom samo zastupa privlačno ispunjenje želja u srednjem dobu - deluje kao penušava mimoza koju pijete tokom branča pre nego što mehurići ispare.