Od “Veštica iz Eastwicka” do trilogije i dugoočekivanog nastavka “Pobesnelog Maxa”, filmovi australiskog reditelja Georga Millera magnet su koji usisava gledaoce u bioskopskim dvoranama. Po pravilu uvek ispred svog vremena, njegovu novu vizuelnu čaroliju upravo smo pogledali.
Bajkovita romansa iz hotelske sobe u Istanbulu, bio bi najkraći opis “Tri hiljade godina čežnje”, ali opet i nedovoljan da predstavi film koji pokazuje bolju stranu CGI-ja i najbolje trenutke glumačkog talenta vodećih britanskih glumaca današnjice, Tilde Swinton i Idrisa Elbe. Londončanka oprobana u ekscentričnim ulogama (“Okja”, “Only Lovers Left Alive”, “Grand Budapest Hotel”) i Londončanin o kojem se dugo špekulisalo kao o novom crnom Bondu, oživeli su kratku priču iz 1994. "The Djinn in the Nightingale's Eye" engleskog pisca A.S. Byatta i potvrdili Millerov status, kako to kritičari vole reći, divljeg genija pop kinematografije.
Film je predstavljen ove godine u Cannesu. Swinton glumi Alitheu Binnie, govornicu čiji se poslovni život svodi na kongrese i predavanja o egzotičnom svetu mitova i ostalih prekrasnih priča koje su stvorili najveći umovi čovečanstva. Njeno putovanje u Istanbul i kupovina neobične bočice na bazaru, oslobodi će duha iz boce i čudne vizije. Džin u ovom slučaju predstavlja biće koje je (po islamskom vjerovanju) nastalo od vatre, a poseduju slobodnu volju da biraju između ispravnog i pogrešnog. Ljubav je jedina iluzija koja vredi, ali samo poželi želju.
Nije šala. Alithea (Tilda Swinton), emocionalno usamljena žena u svojim najboljim godinama, nakon kupovine suvenira na impresivnoj istanbulskoj pijaci, pokušava oprati bočicu od plavog stakla u hotelskom kupatilu.. Kada otvori čep, prostoriju ispuni ogromno telo The Djinna (Idris Elba). On ima zašiljene uši i telo od struka naniže prekriveno nekim čudnim ljuskama poput gmaza. Nemogućnost komunikacije ipak omogućava Alitheino poznavanje starogrčkog jezika, pa prvobitni šok nestaje.
Džin je u bočici bio zarobljen hiljadama godina, a na samom početku njihovog poznanstva, odmah se realizuje poznata praksa iz priče o Aladinu. Džin joj nudi tri želje u zamjenu za slobodu, ali na putu realizacije tog sporazuma dve su prepreke. Alithea sumnja da je on stvaran i misli da je “sišla s uma”, a i da je stvaran, ona je poznavalac priča i mitologije i zna kako završavaju sve upozoravajuće priče sa željama.
Džinn se zalaže za sebe pričajući svojoj novoj cimeriki fantastične priče o svojoj prošlosti. Njegove priče su zapravo putovanje kroz istorijski kontekst Bliskog istoka, koji predstavlja neke od njegovih najslavnijih ličnosti, poput kralja Solomona, kraljice od Sabe, ali i okrutnog sultana Murata IV. Na kraju, Alithea ipak potpada pod njegov šarm i moći pa poželi želju koja ih oboje iznenadi.
“Tri hiljade godina čežnje” svoje bajkovite scene iznosi na nivo spektakla, koji se ne može opisati rečima i naprosto se mora videti. To je ona poznata Millerova zaluđenost kostimima, maskama i raskošnom scenografijom. Milleru ne nedostaje ironije, pa ljudske postupke često komentariše kroz isticanje najprizemnijih poriva i slabosti. Kraljica od Sabe depilirala je noge kada bi se zaljubila, a jedan sultanov naslednik imao je fetiš na bolesno debele žene. Kada gledalac bude umoran od slika koje ga zapljuskuju s ekrana (pogotovo ako odabere bioskop kao mesto gledanja filma), Miller ga vraća u stvarnost, hotelsku sobu gde dvoje ljudi u bademantilima filozofiraju o ljubavi, želji i ostalim tajnama univerzuma. To je sve ono što su mnogi opisivali kroz istoriju, ali retki suštinski i dokučili.
Nisu baš svi oduševljeni filmom, pa ovaj vizuelni spektakl nazivaju frenetičnim nadraživanjem retine, a neki su duhovito iskomentirali da bi džin trebalo da se uhvati tonika i ničeg više. Svaka preintenzivna, nadprirodna priča kao iz "Hiljadu i jedne noći, završava paralizom dvoje likova u hotelskoj sobi, s pogledom na prekrasnu Aja Sofiju i Bosfor. U opaskama kritike i publike ima istine. Film gledaoca ostavlja u stanju blage iscrpljenosti, ali i sa potpuno novim iskustvom. Bajke ćete sigurno početi doživljavati drugačije, a gluma Tilde Swinton i Idrisa Elbe nije nešto što bi trebalo propustiti.
A da, tu je i ona poznata lekcija o tome kako se trebamo čuvati onog što želimo, jer nam se to možda i ostvari.
.png)
.jpg)
