1917 (2019)

Pri kraju 2019. godine stigao je novi film Sema Mendesa - 1917. Njegova ranija ostvarenja "American Beauty" i "Revolutionary Road" izrazito su mi se dopala, pa sam sa zadovoljstvom otišao da prvi put u bioskopu odgledam neki njegov film.

Pre gledanja znao sam da je osvojio Zlatni globus za najbolju dramu i režiju, a s obzirom na reditelja, očekivao sam možda i bolji film od "Džokera" i "Bilo jednom u Holivudu". Jedino sam iz žanra pomalo slutio da mi se neće dopasti jer nisam veliki ljubitelj ratnih filmova, ali više jer sam osećao da taj žanr ne odgovara Mendesu jer se u pomenuta dva filma koja sam gledao bazirao na svakodnevnom životu ljudi.

Radnja prati dvojicu mladih Britanskih vojnika za vreme Prvog svetskog rata kojima je dat skoro nemoguć zadatak: da dostave poruku duboko u neprijateljskoj teritoriji koja će spasiti sigurne smrti 1.600 njihovih vojnika među kojima je i brat jednog od glavnih likova.

Priča nije rađena po istinitim događajima. Nije me impresionirala. Kraj me nije dotukao. Ostao mi je prazan osećaj. Zaista, ima li zanimljivijih priča iz Prvog svetskog rata od naših, srpskih? Čak ima i dosta klišea. Međutim, to ne znači da je film dosadan. Scenografija odlično prikazuje izgled rata. Nju fotografija lepo prati i to je ono što drži pažnju. Postoji par zadivljujućih slika. Muzika se dobro uklapa, mada nije nešto što bih slušao odvojeno od filma. Dinamika je veća nego u "The Revenant" (u kojem je glavni motiv takođe preživljavanje da bi se stiglo do određenog cilja). Zanimljivo je da film često podseća međuscene u igricama. To nije mana. Takav je način snimanja. Malo sam nezadovoljan izgledom likova. U nekim trenucima su previše čisti, naspavani, obrijani.

Na kraju ipak preporučujem ovo ostvarenje, ali samo za gledanje u bioskopu (zbog scenografije i fotografije). Ne očekujte puno od priče.

Autor: Veljko Nikolić