Dogville (2003)

Dogvil (engl. Dogville) je film iz 2003. čiji je scenario napisao i režirao danski režiser Lars fon Trijer, sa Nikol Kidman, u glavnoj ulozi, Pol Betanijem, Loren Bakol, Stelan Skarsgordom i Džejms Kanom. Priča prati Grejs, mladu ženu koja beži od gangstera i utočište nalazi u gradiću Dogvil, gde pristaje da fizički radi u zamenu za sigurnost koju joj gradić pruža.

Film je prvi nastavak Trijerove triologije: SAD - Zemlja prilika (engl. USA - Land of Opportunities) u kojoj on pruža sarkastičan osvrt i demistifikaciju tradicionalnih američkih vrednosti. Drugi nastavak je Manderlej iz 2005, dok se završetak trećeg, Vasingtona, očekivao 2007. ali je odložen na neodređeno vreme.

Godine 2003. nominovan je za Zlatnu palmu koja je otišla filmu Slon.

Samu priču prati naracija, data je u prologu i devet poglavlja, a specifičnost izraza se ogleda u potpuno minimalističkoj scenografiji. Iako na pozornici stoji nekoliko zidova, koji donekle ograničavaju prostorije, i nešto nameštaja, njome dominira ravna crna podloga, na kojoj su postavljene bele tekstualne oznake, koje označavaju šta taj deo pozornice predstavlja. Ovakav vid scenografije u modernim filmovima veoma je redak i gotovo nikad do sada nije pokušan, ali ima proizvod fokusiranja pažnje publike na samu priču i glumce bez pozadine koja odvlači pažnju. Ogoljena pozornica je ipak nadopunjena često preterano dramatičnim osvetljenjem, koje ima zadatak prikaza kako prirodnih pojava (doba dana, zalazak sunca, godišnje doba) tako u određenim slučajima i psihičkih stanja likova.

Film je „ispričan“ u devet poglavlja sa prologom, u dole datom redosledu. Okolnosti, relacije a ponekad i refleksivne komentare daje narativni glas Džon Herta.

Moto filma je: Uspavani gradić nedaleko odavde.

Sam moto filma - Uspavani gradić nedaleko odavde - sugestivno deluje na pitanje na šta se tačno odnosi Dogvil. Tumačenja filma opet su veoma raznovrsna, od onih koji smatraju da je film briljantan i prožet brojnim moćnim porukama, drugi ga vide kao gotovo diletantsko ostvarenje, i jedan od najgorih ikada snimljenih filmova.

Bilo kako bilo, film se nesumnjivo bavi pitanjima moralnosti, altruizma, američkim vrednostima (gde mnogi tvrde kako je film izrazito antiamerički), kapitalizmom, relativizmom i drugim temama.