U prvom kadru filma Ass Backwards upoznajemo glavne likove... u stvari, njihove zadnjice. U skladu sa naslovom, i duhom filma koji prikazuje čudne žene koje se ponašaju veoma loše, Ass Backwards započinje tako što vidimo glavne junakinje Kate i Chloe kako čuče i pokušavaju da se olakšaju na otvorenom, a od tog trenutka nadalje sve postaje još smešnije i luđe u ovoj komediji koja je premijerno prikazana na Sundance festivalu.
Nekonvencionalne komedije možda spadaju u one filmove sa Sundance festivala koji nikada ne postignu neki veći uspeh, ali ova komedija je imala sreću da je rade dva lica koja su veoma poznata i kao glumci, i kao scenaristi. Casey Wilson, poznata iz Saturday Night Live šou programa i trenutno sjajne serije Happy Endings, saradnik je na scenariju, kao i partner glumici June Diane Raphael, koju ćete prepoznati iz serije New Girl, Whitney Party Down i NTSP:SD:SUV. Njih dve su takođe zajedno napisale Bride Wars, ali nemojte ih kriviti zbog toga.
U filmu Ass Backwards njih dve su imale veća ovlašćenja, nego u scenarijima koje su ranije radile. U ovoj komediji dve pomalo luckaste najbolje drugarice kreću u svoj rodni grad kako bi učestvovale u Izboru za najlepšu devojku, koji nisu osvojile kada su bile male.
Film je prikazan u ponoć i publika je bukvalno poludela. Da li ste uživale u tome ili ste sedele zajedno u grču?
Casey: Bile smo veoma nervozne.
June: Sedele smo jedna do druge i preznojavale se. Mislim, bilo je veoma zabavno veče. Bilo je sjajno videti takvu reakciju. Čudno je to sa komedijama. Neke stvari su upalile, koje nikada ranije nisu, a neke stvari koje su uvek smešne, nisu prošle. Zabavno je videti kako svaka publika reaguje drugačije. Mi smo se trudile da se držimo realnosti.
Casey: Neposredno pre nego što smo počele snimanje, Grey Goose su organizovali zabavu u našu čast, i imali su DJ-a po imenu Spider. Moram da priznam, Spider je strava. Ne znam kako mu je palo na pamet da uradi ovo, ili kako je znao da nam je to potrebno, ali poslednja pesma koju je pustio pre nego što smo otišle na snimanje bila je pesma Whitney Houston '' I Wanna Dance With Somebody''. To mi je stvarno diglo raspoloženje.
Iako vas dve niste režirale film, pretpostavljam da ste ipak puno radile i na tome, i da niste imale tolika ovlašćenja prilikom snimanja drugih filmova za koje ste pisale scenario, kao na ovom filmu.
June: Nažalost, ne.
Casey: Ja sam htela da svakog člana publike otpratim do kuće i smestim u krevet.
Ali kada napišete nešto i posle pregledavate i montirate snimljeni materijal, kako znate da je komedija dobra i šta naučite tom prilikom?
Casey: Dugo smo radile na pripremi filma. Radile smo test snimanja, jer u komedijama možete i da čujete film. Možemo da razgovaramo o mnogim stvarima za koje smatramo da će biti dobre i prihvaćene, ali, na kraju, konačnu reč ima publika.
June: Što se mene tiče, nikada nismo imale priliku da radimo na montaži u tolikoj meri. Bilo je veoma obrazovno, ali i sjajno kada vidite da možete da ispravite nešto što ne valja, kao stvari koje su tokom snimanja delovale ok, prilikom montaže nisu izgledale tako. I onda smo izbacivali kompletne scene, to je poremetilo ceo tok. Izbacivanje šala koje su nam se sviđale bilo je stvarno bolno za nas, ali morale smo da imamo u vidu širu sliku, i da održimo film u okviru granice od 86 minuta.
To je odlično, jer ima puno komedija koje zaista traju suviše dugo.
Casey: I umorite se od komedije.
June: Takođe, ovo su dva sjajna lika i želele smo da one budu takve. Nismo htele da odustanemo od toga. Sviđale vam se one ili ne, mi smo tako htele.
Casey: Ako vam se sviđaju, onda želite još.
June: Mi smo prilično postale opsednute našim montažerom Josh Salzbergom. Stalno mu šaljemo mejlove, tipa, '' Volimo te, da li znaš to? '' Mislim da smo ga potpuno zbunile i uplašile svojim ponašanjem.
Casey: Ja svom momku jedva da pokazujem znake ljubavi. Sve dajem montažeru.
June: On je veoma važan, a takođe je imao veoma malo vremena za rad.
Casey: I mali budžet.
Kada ste završile snimanje?
Casey: Prošlog avgusta. Stvarno smo se žurile da završimo tad.
To je prilično uobičajena priča na Sundanceu.
June: U stvari, bilo je problema sa zvukom, a film je ovde već bio testiran. Naši režiser i producent su već bili na Sundanceu kada smo shvatile da imamo ogroman problem. Ja sam morala da ostanem sa montažerom i popravili smo to, i onda sam došla na festival sa filmom na laptopu.
U čemu je bio?
June: To je bio DCP fajl, ne stare filmske trake. Bio je u maloj torbi. Javila sam Casey da krećem narednog dana, da mi je film na laptopu i da ga nisam proveravala...
Casey: Ovo kažem iz ljubavi, ali June mi je ispričala puno priča u kojima je zaključala ključeve u koferu, ili o stvarima koje su joj se događale...
June: Casey nema mnogo poverenja u mene.
Casey: Gubila je stvari koje mnogo voli.
June: Jednom sam ga ostavila, nisam ti to rekla, ali ga nisam izgubila. Ali bila sam u avionu, i morala sam u toalet, a nisam mogla da ga nosim sa sobom, pa sam ga ostavila na sedištu, i rekla tipu pored mene da ga pripazi, i bilo je sve u redu. Ali mislim da je Casey više brinula o tome da se ne sruši avion, pa bi onda i film bio uništen, umesto za moj život.
Casey: '' June, veži pojas oko filma.''
Kada ljudi odgledaju ovakve filmove odmah počinju da pričaju o tome kako je sjajno videti žene koje se ponašaju tako otkačeno. Ali ovi likovi su samo otkačeni, i tačka. Kako ste stvorile takve likove i kako ste znale gde da stanete?
June: Trudile smo se stvarno da budemo dosledne. Ali na kraju je ispalo da radimo likove poput onih u AbFab i Dumb& Dumber. Za nas su ti likovi potekli iz realnosti, u kojoj žene previše podržavaju jedne druge, ali često na pogrešne načine.
June: Adolescencija može da potraje i do 35 godina. Bilo je malo istine u tome, a puno istine iz našeg prijateljstva.
Casey: Istina je bila u tome. A one nisu neke zle devojke. Njihove namere su čiste i one stvarno misle da u svim trenucima i prilikama rade pravu stvar, i to je smešno. One nisu loše devojke, već imaju pogrešan pogled na svet.
June: Mislim da je to obično rezervisano za muškarce u svetu komedija. Nama je veoma zabavno to da radimo i da to prikažemo na način na koji smo mi želele. U principu, sve žene koje poznajem su veoma komplikovane. Neke su lude, a neke rade lude stvari. Imam utisak da smo prevarili žene i da samo želimo da ih prikažemo u nekoj konvencionalnoj ulozi u filmovima.
To se sada menja na televiziji, a vas dve ste učestvovale u tome. Za poslednje dve ili tri godine se dosta toga promenilo.
Casey: Čak i pre dve godine mislila sam kako su žene otkačene i uvek gubitnice. U tom pogledu, ja onda gubim stalno u seriji Happy Endings. Ali to je moj izbor. Ali mislim na Liz Lemon... žene su oduvek bile zabavne i sada je vreme da zasijaju punim sjajem.
.jpg)
.gif)
