Heaven's Gate (1980)

Vrata raja je američki western iz 1980. godine snimljen prema istinitim događajima koji su se desili u državi Wyoming u kasnim godinama 19. veka u SAD-u, a čiju režiju potpisuje Michael Cimino. U filmu su glavne uloge ostvarili Kris Kristofferson, Christopher Walken, Isabelle Huppert, Jeff Bridges, John Hurt, Sam Waterston, Brad Dourif, Joseph Cotten, Geoffrey Lewis, Richard Masur, Terry O'Quinn, Mickey Rourke i u svojoj prvoj filmskoj ulozi, Willem Dafoe.

Produkcija filma patila je od premašivanja budžeta i dozvoljenog vremena snimanja, negativnog publiciteta i glasina o preteranom rediteljevom perfekcionizmu. Sam film smatra se jednom od najvećih box-office katastrofa u istoriji Hollywooda. Kada se počeo prikazivati u bioskopima, filmska kritika ga je doslovno sasekla, a sam film zaradio je tek tri miliona dolara (procenjeni budžet iznosio je oko 44 miliona dolara) što je skoro rezultovalo propašću studija United Artists, a definitivno je uništilo Ciminovu reputaciju kao jednog od najperspektivnijih holivudskih reditelja čiji je film Lovac na jelene dve godine ranije osvojio čak pet nagrada Oscar, uključujući i onu za najboljeg reditelja.

Cimino je imao vrlo ambicioznu viziju o tome kako film treba i mora izgledati pa je potrošio deset puta više od odobrenog budžeta. Propast filma i kasniji krah studija United Artists bili su jedan od glavnih razloga završetka filmske ere poznate pod imenom Novi Hollywood, a nakon toga velike holivudske kompanije preuzele su puno veću kontrolu nad svojim filmovima.

Još 1971. godine Michael Cimino poslao je svoj originalni scenarijo za film Vrata raja (tada radnog naziva The Johnson County War) izvršnim direktorima studija United Artists, ali projekat je stavljen sa strane nakon što niti jedna velika glumačka zvezda nije pokazala interes za istim. 1978. godine, nakon što je osvojio dve nagrade Oscar (najbolji film i najbolji reditelj) za film Lovac na jelene, Cimino je uspeo uveriti United Artists da ponovno pokrenu projekat s Krisom Kristoffersonom, Isabelle Huppert i Christopherom Walkenom u glavnim ulogama. Snimanje filma započelo je 16. aprila 1979. u nacionalnom parku Glacier, istočno od Kalispella, država Montana. Prvobitni plan je bio da filmski budžet iznosi 11,6 miliona dolara i da sa svojom bioskopskom distribucijom krene 14. decembra 1979.

Međutim, stvari su krenule nizbrdo već na samom početku. Legenda kaže da je već do šestog dana snimanje bilo pet dana u zaostatku. Kao primer Ciminovoj fanatičnoj posvećenosti preteranom perfekcionizmu odlično služi izgradnja kompletne ulice koja se morala potpuno srušiti i nanovo izgraditi, jer je reditelj jednostavno izjavio da "to ne izgleda dobro". Ulica je trebala biti nešto malo manje od dva metra šira, ali kad mu je voditelj konstrukcije rekao da bi bilo puno jednostavnije, brže i jeftinije da sruše samo jednu stranu ulice i pomaknu je za dva metra, Cimino je zahtevao da se sve sruši i ponovno izgradi. Jedno kompletno drvo je srušeno i premešteno u dvorište gde se snimala scena diplomske zabave na Harvardu 1870. godine. Cimino je ukupno snimio preko 220 sati materijala, a troškovi snimanja su iznosili otprilike 200 hiljada dolara po danu. Iako je prekoračio budžet, Cimino nije bio finansijski kažnjen budući je prema potpisanom ugovoru sa studijom United Artists bio u obavezi jedino da završi film do Božića 1979. godine bez obzira na produkcijske troškove. U knjizi "The Hollywood Hall of Shame" stoji da je navodno konzumiranje droge na setu doprinelo preteranim zahtevima tokom snimanja. Neimenovani producent koji je radio na filmu jednom je prilikom izjavio: "Ljudi se i dan danas pitaju kako je film kao što je Vrata raja mogao koštati četrdeset miliona dolara. Reći ću vam: dvadeset miliona dolara je potrošeno na film, a ostalih dvadeset za kokain za sve te ljude i glumce." Snimanje filma završeno je u marta 1980. godine uz troškove od skoro 30 miliona dolara. Produkcija je kasnila i zbog glasina da je Cimino zahtevao ponavljanje pojedinih scena i do 50 puta i stopiranja kompletnog snimanja i čekanja da određeni oblak dođe tačno na pravu poziciju kako bi ga mogao uhvatiti u kadar.

Kako je produkcija bila u ogromnom zaostatku, studio United Artists ozbiljno je razmišljao o Ciminovom otkazu i davanju projekta nekom drugom reditelju. Norman Jewison navodno je upitan bi li želio da završi režiju filma, ali je on isto odbio. Tokom post-produkcije Cimino je promenio bravu na ulaznim vratima u montažu, kako bi sprečio direktore studija da vide film pre nego ga on završi. Montažer i dobitnik nagrade Oscar William Reynolds žalio se na činjenicu da se Cimino prema njemu ponašao kao prema robu, a mnogo stvari koje je Reynolds napravio tokom montaže Cimino je kasnije izmenio uveren u to da će njegov western biti neviđeno remek-delo. Prema izjavi neimenovanog radnika studija, "nivo pretencioznosti u toj montažerskoj sobi može se meriti jedino s nivoom katastrofe koju će film kasnije doživeti". Napokon, nakon meseci odlaganja, izmena u poslednjem trenu i premašivanja budžeta, Cimino je pozvao direktore studija na prvu zatvorenu projekciju koja je trajala 5 sati i 25 minuta (ukupno 325 minuta); direktori studija prisilili su Cimina da ponovno monitra film na tro i po satno trajanje (219 minuta). Nakon premijere u New Yorku, Cimino je povukao tu verziju filma iz bioskopa, 19. novembra 1980. nakon samo jedne nedelje prikazivanja.

Premijera filma bila je prava katastrofa. Tokom pauze, publika je bila u takvom transu da se Cimino pitao zašto niko ne pije šampanjac. Prema knjizi "Final Cut" koju je napisao jedan od tadašnjih direktora studija United Artists, Steven Bach, odgovoreno mu je: "Zato što im se ne sviđa film, Michael".

Kritičar New York Timesa, Vincent Canby, proglasio je film "dosad neviđenom katastrofom" upoređujući je s činjenicom da bi i "hodanje po vlastitoj sobi u krug četiri sata bilo puno zanimljivije". Nadalje, kritičar je napisao: "Film je toliko loš da ćete se zapitati nije li reditelj Cimino prodao vlastitu dušu đavolu kako bi ostvario uspeh s Lovcem na jelene, a sada je taj isti đavo došao i naplatio dug." Roger Ebert u Chicago Sun-Timesu je napisao: "Najskandalozniji filmski gubitak vremena koga sam ikad vidio." 2008. godine filmski kritičar Joe Queenan iz The Guardiana proglasio je Vrata raja najgorim filmom u istoriji industrije.

Šest meseci nakon premijere film se ponovno pojavio u bioskopima, ovaj put u trajanju od 149 minuta kako bi pokušao povratiti barem malo izgubljenog novca. Međutim, negativni publicitet je već toliko naštetio filmu da je i ta verzija vrlo brzo povučena iz bioskopske distribucije.

Ipak, neki evropski kritičari su vrlo dobro prihvatili film, od kojih je jedan napisao da se radi o "zaraznom remek-delu". Kritičar Robin Wood proglasio je Vrata raja trećim najboljim filmom svih vremena. Reditelj Martin Scorsese je izjavio da film ima mnogo prednosti koje nisu uočene.

Februara 2010. godine čitaoci časopisa Empire proglasili su Vrata raja šestim najgorim filmom svih vremena.

Vrata raja do tada je bio najskuplji film ikada snimljen. Njegov budžet od 44 miliona dolara prema proračunu iz 2006. godine jednak je trošku od 120 miliona dolara, a njegova zarada od samo tri i po miliona dolara u SAD-u stvorila je negativni publicitet koji je više naškodio od samog finansijskog gubitka i uticao je na to da korporacija Transamerica, vlasnik United Artistsa, razmisli o svom javnom imidžu i kompletno se povuče iz filmske industrije.

Transamerica je prodala studio United Artists MGM-u čime je službeno završilo postojanje tog studija. MGM će kasnije ponovno koristiti ime United Artists kao svoju podružnicu. Iako je film Vrata raja doneo veliki finansijski gubitak, United Artists i dalje je ostao "na nogama" zbog serijala o Jamesu Bondu, Pinku Pantheru i Rocky franšizi.

Ipak, film Vrata raja svoju važnost pronalazi u razvoju Američke filmske industrije. Tokom 70-tih godina prošlog veka, grupa relativno mladih reditelja koje su predvodili Francis Ford Coppola, Peter Bogdanovich i William Friedkin dobivala je velike budžete za svoje filmove uz vrlo malu kontrolu studija. To razdoblje naziva se Novim Hollywoodom, a smatra se da je započelo sredinom 60-tih filmovima Diplomac i Bonnie i Clyde pa sve do ranih 80-tih, odnosno upravo do filma Vrata raja. Zahvaljujući ogromnim bioskopskim hitovima kao što su Ralje i Ratovi zvezda i neuspesima filmova kao što su Nadnica za strah i Cruising razdoblje Novog Hollywooda počelo je kopniti, a definitivno se ugasilo nakon dve box-office katastrofe: filma One From the Heart reditelja Coppole i Vratima raja. Nakon propasti tih filmova, holivudske kompanije odlučile su preuzeti kontrolu nad svojim vlastitim budžetima pa je na taj način završila rediteljska dominacija, a time i razdoblje Novog Hollywooda.

Propast filma Vrata raja takođe je imao uticaj i na gotovo potpuni nestanak westerna kao filmskog žanra, jer od tada pa sve do danas vrlo je malo filmova toga žanra snimljeno pod vodstvom velikih kompanija. Oni koji se snime, kao što su Ples s vukovima i Nepomirljivi uglavnom su hvaljeni od strane kritičara i osvajaju najprestižnije filmske nagrade.

Kada je video odeljenj MGM-a izdalo film na VHS-u, izdali su 219-minutnu verziju koristeći tagline: "Heaven's Gate... The Legendary Uncut Version." Kasnija izdanja takođe sadrže 219-minutnu verziju filma. Verzija filma od 149 minuta, prikazana u bioskopima 1981. godine, nikad nije izdata na videu u SAD-u i danas se vrlo teško može videti ili pronaći. Ta skraćena verzija ne razlikuje se samo u svom trajanju, već i u samom rasporedu pojedinih scena.

U oktobru 2004. godine kompletna verzija filma (219 minuta) prikazana je u nekoliko odabranih bioskopa u SAD-u i Australiji. 2005. godine ista verzija prikazana je u Parizu. Iste godine film je prikazan i u njujorškom muzeju savremene umetnosti uz uvod glumice Isabelle Huppert. Projekcija je bila u potpunosti rasprodana.