Biutiful (2010)

Drama Alejandra Gonzaleza Inarritua, priča o smrtno bolesnom šverceru (Javier Bardem) koji se želi iskupiti i pobrinuti za svoju decu.

Ovaj film je priča o Uxbalu (Javier Bardem). On je predani otac, izmučeni ljubavnik, biznismen iz podzemlja. Preživljava u nevidljivoj periferiji današnje Barcelone. Uxbal, predosećajući opasnost smrti, pokušava se pomiriti s ljubavlju i spasiti svoju decu i samoga sebe...

Naslovnu ulogu u filmu igra poznati španski glumac Javier Bardem koji je upravo za tu ulogu dobio nagradu za najboljeg glumca u Canne-u, špansku nacionalnu nagradu Goya, a nominovan je za Oscara, baš kao i film. Redatelj i scenarista Alejandro Gonzalez Inarritu izjavio je da mu je nakon 'Babela' bilo dosta ispresecanih naracija i višeslojnih radnji. Svaki od filmova koje je radio bio je na različitom jeziku u različitim zemljama, pa je odlučio da će njegov sledeći film govoriti o jednom liku, s jednog gledišta, u jednom gradu, s lineranom naracijom i to na Inarrituovom materinjem jeziku - španskom.


Inarritu kaže: ''Biutiful' je posveta našem kratkom životu koga trenutno živimo. Kratkom i poniznom. Nedavno sam počeo razmišljati o vlastitoj smrti. Gde odlazimo i u šta se pretvaramo nakon smrti? U sećanje onih koji su nas nadživeli. Glavni lik filma, Uxbal, suočava se sa stravičnom bitkom protiv vremena. Šta čovek čini u poslednjim danima života? Posvećuje li se životu ili smrti? Nisam želeo da snimam film o smrti nego o onome šta se dešava kada gubimo život. Moderno društvo pati od smrtofobije. Iz tog razloga odlučio sam snimiti svojevrsnu poemu o prosvetljenom čoveku koji upada u tamnu zamku smrti i neznanog, te to doživljava kao svojevrsni izazov. Sve sam to povezao s teškom svakodnevicom siromašnih, imigranata i onih 'nevidljivih' u velikim evropskim gradovima.

Reditelj je objasnio: 'Film uvek za mene započne kao nešto vrlo mutno, delić razgovora, odsjaj nekog prizora iz auta, zračak svetla i neke muzičke note. 'Biutiful' je započeo jednog hladnog jesenjeg dana 2006. kada sam sa decom pripremao doručak i preslušavao Ravelov koncert za klavir. Mešavina melanholije, tuge ali i lepote uznemirila je moju decu toliko da su me zamolili da ugasim CD. Negde u to vreme u glavi mi je oživio lik Uxbala. Sledeće tri godine družio sam se sa njim. Bio je pun kontradikcija, nisam znao šta od čoveka da očekujem. Ali znao sam kako ga želim predstaviti i šta želim dovršiti s njim. Imao sam početak i kraj. Krenuo sam u snimanje filma.'

Rezultat Inarrituove vizije je zadivio mnoge kritičare koji su film proglasili 'predivnom melanholičnom poemom o ljubavi, očinstvu i krivici', a rediteljeva lakoća baratanjem filmskim jezikom proglašena je spektakularnom, s tim da je Inarrituov stil proglašen 'magičnim naturalizmom'.