Lepa sela lepo gore (1996)

Lepa sela lepo gore je srpski film Srđana Dragojevića snimljen 1996. godine.

Film je snimljen prema istinitom događaju, kada je 7 srpskih vojnika drinskog korpusa bilo devet dana okruženi u 97 metara dugom tunelu Brodar (8 km od Višegrada prema Rogatici) kod Međeđe u septembru 1992. godine.

Film je bio srpski kandidat za Oskara, za najbolji film van engleskog govornog područja za 1996. godinu. Smatra modernim klasikom srpske kinematografije.

Radnja filma počinje u jednoj beogradskoj vojnoj bolnici gde su smešteni ranjenici rata u Bosni. U bolnici se filmski junaci sećaju mladosti i rata. Priča se vrti oko dvojice dečaka, Halila - Bošnjaka, i Milana - Srbina, koji su odrasli zajedno u selu blizu napuštenog tunela. Kao deca se nisu usudili da uđu u tunel, jer su verovali da tamo boravi „drekavac“. Dvanaest godina kasnije, tokom rata u Bosni, Milan, zarobljen u tunelu sa svojim saborcima, i Halil nalaze se na suprotnim stranama, sudbinski srljajući u sukob. Među iscrpelim srpskim borcima našla se i jedna zalutala američka novinarka.

Velja (Nikola Kojo): Poznati lopov iz Beograda, koji je najveći deo svog „posla“ obavljao 1980-ih i ranih 1990-ih. Kada su pozivari došli po njegovog mlađeg brata, on se predstavio kao brat i umesto njega otišao u rat. On je dao ime filmu. Nakon što je njegova jedinica spalila selo rekao je: „Lepa sela lepo gore, a ružna ostaju ružna čak i kada gore.“

Petar (Profesor) (Dragan Maksimović): Bosanski Srbin, profesor iz Banja Luke po čemu je dobio nadimak. U filmu izgleda da ima nostalgičan osećaj prema Jugoslaviji. Dok drugi za vreme rata pale kuće i sve što u njima nađu, on je zainteresovan više za literaturu pa po kućama koje će kasnije zapaliti prvo pretraži da nema neka zanimljiva knjiga. Često čita iz dnevnika koji je našao za vreme rata.

Brzi (Zoran Cvijanović): Narkoman koji je pod uticajem droge sa nadvožnjaka upao u kamion JNA koji se kretao ka hrvatskoj granici. On jedini razume engleski.

Viljuška (Milorad Mandić): Srpski četnik i patriota iz Srbije koji je u rat krenuo da bi zaštitio svog kuma Lazu i iz patriotskih razloga. Dobio je nadimak viljuška zato što oko vrata nosi viljušku. Poznata je njegova rečenica u filmu: "Vikicitati „Onomad sam gledao na televizoru... Jel znaš ti, nesrećo, da su Srbi najstariji narod. Dok su Švaba... i Englez... i Amerikanac pre... šesto godina, jeli svinju s rukama, mi (Srbi) smo imali ovo (pokazuje na viljušku). Na srpskom dvoru mi s viljuškom boc, a Švaba s rukama, usta ga jebem!... najstariji.“
U filmu je duhovit i srećan sve dok njegov kum Laza nije umro u napadu Bošnjaka.

Laza (Dragan Petrović): Laza je Viljuškin kum. Dok je gledao vesti o užasima protiv Srba, iznervirao se i otišao kao dobrovoljac u rat.

Marko (Marko Kovijanić): Mladić od 18 godina koji očajnički traži poštovanje ostalih članova voda. Najviše ceni Velju.

Gvozden (Bata Živojinović): Vođa voda i profesionalno obučeni JNA oficir. Voli Tita i nedostaje mu Jugoslavija.

Učiteljica (Vera Dedović): Lik učiteljice vezuje se za period detinjstva glavnih junaka. Ona je mlada, šarmantna, a vreme između dva odmora provodi sa poštarom Nazimom na travnjaku u blizini škole.