Star Trek - Zvezdane staze

Jedna od najuspesnijih televizijskih serija, svoj, takođe, dugogodišnji put, ostvarila je i u bioskopskim dvoranama, doduše sa prilično traljavim i nesretnim početkom. U pitanju su Zvezdane Staze. Svi mogući i nemogući maleri su se desili baš sa prvom ekranizacijom ovog serijala. Pored neuvežbanog režisera Roberta Vajza, glavni problemi su bili baš specijalni efekti, zbog kojih je probio budžet filma za 20 miliona dolara i napravio ga na 40 miliona. Obzirom da je film uzeo na blagajnama samo 56 miliona, jasna je propast studija u čitavoj priči. Ali, nije ni tu kraj nesreći prve priče o posadi Enterprajza. Likovi su bili tako loše napisani da niko od glumaca nije znao kako da uradi svoj deo i da to izgleda uverljivo gledaocima. Čak je i kraj bio sunovrat jer je morao da se dorađuje nakon čitavog završenog filma. Ipak, ostaje pohvala izgledu enterijeru broda koji je jedino zadovoljio gledaoce.

Nastavak iz 1982 godine se potrudio da izbegne grešku prvog dela i obratio je pažnju više na likove a manje na specijalne efekte. Kako je prvi deo bio veliko novčano razočarenje, nastavak mu je doneo sigurnost i omogućio trajanje. Režiser Nikolas Majer mu je dao lakši ton nego u prvom delu i za mnoge kritičare ovaj deo važi za najprijatniji u čitavom serijalu. Bilo je očito gledaocima da je čitav film sastavljen iz nekoliko već viđenih priča iz serije šezdesetih godina, ali je sve to bilo tako pristojno umešano da se niko na to nije požalio. Lenard Nimoj nije želeo da ponovi ulogu Spoka ukoliko taj lik ne umre na kraju filma. Naravno, on će se vratiti u trećem delu koji će čak i režirati.

Treći nastavak Zvezdanih Staza je bio sa podnaslovom Potraga Za Spokom i važio je za najmračniji u čitavom ciklusu. I publika i kritika su našli zamerku u tome da je veći deo sniman noću kao i u sceni ponovnog rađanja Spoka. Ovde se Klingtonci po prvi put pojavljuju, ako se izuzme njihovo kratko prikazivanje u prvom delu ovog filma. Ovaj deo nije ni pomogao, ni odmogao seriji ali su gledaoci sa oduševljenjem pojurili u bioskope za četvrti nastavak i od njega napravili jedan od najgledanijih filmova 1986. godine.

Ko bi pomislio da će najbolji film Zvezdanih Staza biti onaj sa smislom za humor? Očito producenti i režiser Linard Nimoj, koji se odlučio za okret od 180 stepeni u odnosu na deprimirajući treći nastavak iz 1984 godine. Konačno se odlučio da javno prikaže komični odnos čitave ekipe i stvori najduhovitiji film te godine. Povratak Kući ih vraća u dvadeseti vek, u San Francisko, gde radi sebe moraju da spase par grbavih kitova. Vilijam Šatner konačno izgleda zadovoljan svojom ulogom i prilično raspoloženn u ljubavnim scenama sa biologom Gilijan koju je igrala Ketrin Hiks. Ustvari, čitava posada je pokazala talenat za komediju koji ranije nije bio primećen u serijalu i zahvaljujući tome se serija protegla i iza granica naučno fantastike, što su sa malim oduševljenjem prihvatili fanovi baš toga.

Naslov Poslednja Granica je pompezno najavio da će se saga Zvezdanih Staza okončati ovim petim nastavkom i to sa smrću svih glavnih likova. Nagađanja o tome su se nastavila i u šestom nastavku, ali su fanovi morali da sačekaju do sedmog nastavka, Generacija, da se sasvim oproste od stalnih članova serije. Inače, teško ko da bio zadovoljan neubedljivom pričom o potrazi za Bogom, jer je sam koncept priče bio krajnje loše vođen. Ipak, mora se priznati da je serija želela da malo produbi pitanja od onih na koje je inače publika navikla. Ovog puta Vilijam Šetner je izgledao nabusito i nadmeno, ni približno liku iz prethodnog nastavka koji je osvojio i širu publiku od stalne. Zanimljivo je da peti nastavak ima sve potrebne elemente za ovu vrstu filmova, efekte, akciju, brzinu, ali to nikako nije ispalo kako su pisci i producenti osmisli.

Jedan od najuspešnijih u serijalu Zvezdanih Staza je Neotkrivena Zemlja, u kojoj Vilijam Šatner uspeva da pronađe suptilnost svom liku i popravi se posle prethonog dela. Ono što izdvaja ovaj film od ostalih jeste sporedna glumačka ekipa, Kristifor Palmer, Džon Kuzak i Kurtvud Smit, koji su svoj posao odradili prvorazredno, za razliku od ostalih koji su bili češće u prvom planu. Takođe se u filmu oseća neka toplota jer sa njim dolazi do oproštaja sa ekipom Entrprajza koju su zaslužili nakon 25 godina uspešnog zabavljanja publike širom sveta.

Zvedzane Staze - Generacije predaju baklju novoj posadi ekipe. Sada je Žan Luk Pikard, kojeg igra Patrik Stujart bio za kormilom broda i priča kreće sa njegovim istraživanjem masakra na naučnom skupu. Ovde se pominje i Nexus, koji nakon što se uđe unutar njega ostavlja u večnom životu i ispunjava svaku želju i baš se unutar njega nalazi Pikard gde i otkriva bivšeg Kapetana Džejmsa T. Kirka, kojeg je poslednji put odigrao Vilijem Šatner. Gledaoci i fanovi serijala su ovaj upamtili pre svega zbog te smene generacija.

Zvezdane Staze - Prvi Kontak, važi za najbolji od tri nastavka sa ekipom iz Sledeće Generacije i Paramaunt je bio zadovoljan količinom akcije koju je ponudio ovaj nastavak. Pored toga, serija je dobila i malo seksualnosti u odnosu između Date i Borg kraljice, kao i Pikarda i Lili. Stalna ekipa je bila solidna u svojim ponovljenim ulogama i nije bilo većih odstupanja od već zadate formule serije. Ovde je bilo putovanja kroz vreme, kiborg nasilnika, ali je akcija bila pomalo nespretno vođena rukom režisera Dyonatana Frejksa, kome je ovo i bio prvi film u kraijeri. Ipak, ispalo je dobro jer je poput Linarda Nimoja dobro poznavao ekipu sa kojom je radio i iz njih izvukao maksimum. Pohvala ovom delu je da pripada onoj grupi filmova koju mogu da odgledaju i ne samo ljubitelji i da se uz njih lepo zabave, što nije važilo za sve delove ovog beskrajnog ciklusa.

Zvezdane Staze - Uskrsnuće važi za najkompleksniji i najambiciozniji u čitaom serijalu. Doduše, on ne uspeva uvek u tome ali se debelo trudi. Radnja je ispunjena događajima koji su zapravo stvarni bili devedesetih godina širom sveta. Čitav film važi kao alegorija političkom stanju. Pazi kog biraš za saveznika jer može lako da ispadne da je saveznik sam Đavo, bio bi najkraći siže filma. Akcija i radnja su možda na nešto nižem nivou u odnosu na ono kakvu je serijal do sada nudio, ali obzirom na tematiku koju pokušava da izrazi u filmu, gledaoci nisu imali na šta posebno da se požale.

2002 nam stiže i za sada poslednji nastavak Zvezdanih Staza –Nemezis u kome je kapetan Žan Luk Pikard. Ovo je najpopularniji i kritički pohvaljen nastavak u beskrajno dugom serijalu od deset delova. Ipak, Paramaunt je mnogo više očekivao od ovog a dobio prilično malo. Obzirom koliko je sam režiser Stjuart Baird bio novčano uskraćen film je ispao na oko više od dobrog. Efekti su bili podnosljivi, scenografija i kostimi prijatni za gledanje i par uloga iznenađujuće dobro odigrane, naročito gost Tom Hardi. Ipak, pravi problem čitave Sledeće generacije je uvek isti. Likovi su okrenuti sami sebi, mnogo se toga nepotrebno kaže i to prilično opterećuje gledaoce kao i fanove serijala. Originalne Zvezdane Staze su mudro držale igrače poput Čekova, Sulu, Uhuru i Skota po strani a uglavnom se usredsredili na MekKoja, Spoka i Kirka. Ovde svaki epizodista ima svoj momenat, ili tek da nešto kaže ili tek da kaže. Baš zbog toga je scenarista često odlutao od glavne radnje u čemu leži veliki neuspeh ovog nastavka. Ono što funkcioniše dobro u filmu je vizuelna strana ali je problem kako od nečeg već viđenog otići dalje, potražiti nešto novo, probiti granice? Ako je neko zadužen da nam to pokaže to je baš ovaj serijal.