Kako su me ukrali Nemci (2011)

Aleks poreklom iz nekadašnje Jugoslavije živi samotnjački, u kući na obali mora, namerno porušivši sve veze sa svojim prethodnim životom, a kao bez volje da izgradi nove. Aleks je vitalan, obrazovan i darovit, ali kao osetljivi ljudi u izvesnim godinama, pomalo je mizantrop.

Jednog dana u njegovom životu pojavljuje se Dita (29), nekadašnja prostitutka koja mu dovodi devojčicu Romi (6). Romi je dete Ditine pokojne sestre s kojom se Aleks nekada sustretao, pa Dita smatra da je Romi možda i njegovo dete. Ne želeći da se brine o detetu, uprkos Aleksovom snažnom protivljenju, Dita malu Romi ostavlja Aleksu. Aleks odlučuje da devojčicu odvede u obližnji veći grad i tamo je preda Centru za socijalni rad.

Tokom puta od Aleksove kuće na obali do Centra za socijalni rad, Aleks Romi u nekoliko krupnih flešbekova priča priču o svom detinjstvu.

Glavni junak Aleksove priče je Jelena (22-28), Aleksova majka, a radnja se događa u prošlosti obuhvatajući period od trenutka kad je Aleks začet do njegove osme godine. Pored intimne linije radnje, Aleks usput posredno analizira i kritikuje tragizam socijalnog eksperimenta vremena u kom je rođen – korene i razvoj socijalizma u svom zavičaju, Jugoslaviji.

Jelena je najstarije od troje dece domaćice i učitelja u malom gradu. Kao i otac, Jelena se bavi tada naprednim idejama radničkog pokreta i pripadnik je komunističke partije. Pred rat, neudata i bez značajne veze, ona vodi ljubav sa političkim istomišljenikom Đorđem (25) dokazujući svoju emancipovanost i odmah ostaje u drugom stanju. Posle neuspelih pokušaja da se oslobodi trudnoće, Jelena se udaje za Blagoja (23) od kog se ubrzo posle rođenja sina, Aleksa, razvodi. Ubrzo počinje i rat. Jelena živi kod roditelja i dalje se baveći svojom ideološkom delatnošću. Zapostavlja Aleksa o kom ni drugi ukućani ne vode puno računa. Dečak raste zanemaren do trenutka kad se u kuću useljava visoki nemački oficir, pripadnik okupatorske vojske Verner Kraus (35).

Između dečaka i oficira razvija se prijateljstvo i dete prvi put oseća da je voljeno jer mu Verner to pokazuje na adekvatan način. Verner je intelektualac sa obrazovanjem širokog spektra koji se iz hobija bavi entologijom. On vodi dečaka u lov na leptire, u bioskop, svira mu na klaviru, čita mu pred spavanje, i uopšte, bavi se njime. Verner to čini iz svoje humanosti i emocionalnosti, ali i iz čežnje za porodicom koja je ostala u Nemačkoj, a tokom priče ta porodica gine u savezničkom bombardovanju Berlina.

Uporedo sa razvojem odnosa sa Aleksom, ali nevezano, Verner ulazi i u ljubavnu vezu sa Jelenom. Zbog straha pred poplavom emocija prema intelektualno superiornom čoveku, Jelena, komunistički nesposobna da uzvišeni princip opšte ljubavi prema čovečanstvu sprovede u konkretnom, svom slučaju, uništava ljubav. To čini koristeći Vernerove informacije za ideološko političke ciljeve svoje partije. Zbog toga Verner biva doveden u veoma opasnu situaciju, doživljava velike neprijatnosti i gubi čin. Zgrožen Jeleninim postupkom i slomljen ličnom tragedijom svoje porodice, Verner se povlači u sebe. Barijeru njegove nekomunikativnosti uspeva da povremeno pređe još samo Aleks, tim gladniji ljubavi što majka napušta grad. Pri kraju rata koji Nemačka gubi, dok se nemačke trupe povlače, Verner odlučuje da sa sobom povede i Aleksa. Oni krišom napuštaju kuću i pridružuju se namačkoj koloni koja odlazi, ali kolona biva napadnuta i mitraljirana iz aviona i Verner gine štiteći dečaka svojim telom. Rodbina pronalazi Aleksa i vraća ga kući dok se on grčevito opire ne želeći da se odvoji od Vernera.

Tako očovečen posle flešbeka, Aleks na kraju filma postupa suprotno svojoj nameri sa početka, umesto da Romi ostavi u Centru za socijalni rad, on donosi odluku da je usvoji.

Film "Kako su me ukrali Nemci" osvojio je Gran pri - Veliku zlatnu mimozu na 25. Filmskom festivalu u Herceg Novom. Radivojević je nagrađen i Zlatnom mimozom za režiju, Jelena Đokić za najbolju žensku ulogu, a Radoslavu Vladić za najbolju kameru. Na festivalu Sinema siti film je dobio nagradu žirija kritike Fipresci za najbolji film, dok je u Sopotu nagrađen za najbolji scenario i muziku.