“The Grey” nije prvi film koji je Liam Neeson radio sa režiserom Joe-om Carnahan-om. U ovom razgovoru glumac govori o svojoj ulozi, metaforičnim idejama i “modernoj muškosti”.
Kako ste se snašli u ulovima u kojima je film sniman?
LN: Skoro da se čovek savije i umre, tako je bilo barem prve nedelje snimanja na -40 stepeni. Kada smo radili scenu sa avionom i ja sam morao da se dim u snegu, pomislio sam da nikada nećemo završiti film. Nemoguće je završiti. Desilo se i to da kamere nisu mogle da rade, ali ni oprema.
Ali, da li je to probudilo nešto u Vama? 
LN: Pa, scenario je to učinio, nekako izgleda kao epska pesma iz 19. veka, nalik “The Ancient Mariner”-u, a ja sam kao dečak u toj pesmi, pa sam mislio da je sjajno da sam napolju sa gomilom momaka na ivici litice.
Kako se promenio scenario za Vas od prvog čitanja do konačnog rada na filmu?
LN: Nakon prvog čitanja sam se prosto zaljubio u sam scenario, ali sam odmah i pomislio da će biti jako teško da se sve to snimi. Znao sam da ćemo imati ekstremno niske temperature, vukove, reke i ostalo, a da za snimanje imamo samo 40 dana. Ali, na kraju smo uspeli.
Kao glavni glumac, kakvu ste vrstu odgovornosti imali?
LN: Ne zanam.Važno je bilo da budem prisutan na vreme svakog jutra, da ne dozvolim da me ostatak ekipe čeka. Snimanje je počinjalo u 7:30 ujutru, tako da sam ja uvek bio spreman.
Kako Vam se čini uloga “alfa mužjaka” koju ste u ovom filmu odigrali?
LN: Sjajna je. Zabavno je, zato što sam ja sasvim različit u privatnom životu.
Kako se na Vaš moral odražavaju teme filmova koje snimate?
LN: Pa, kada napunite 59 godina, morate da budete odraz svega onoga što ste do tada preživeli ali i radili.
Kako mislite da će publika da prihvati ovaj film?
LN: Mislim da će im biti zanimljiv, ovo je pre svega dobar i uzbudljiv film. Ima čak i neke elemente horora ali i duhovnosti. Ovo nije svakodnevni film o preživljavanju.
Da li je lakše naći istinu u scenama fimova poput ovog, koji su realističniji, nego li u onima koji su više fantastični?
LN: Sigurno je da fantastične filmove glumac mora da učini stvarnim. Ponekada je naravno lakše igrati druge žanrove i raditi na njima.
Kako ste se pripremali za rad u uslovima koje je ovaj film doneo?
LN: Gledao sam neki dokumentarac o Britancu koji je preplivao sa ledenog brega do ledenog brega na Antarktiku. On se pripremao tako što je stajao 10 – 15 minuta ispod tuša sa hladnom vodom svakog jutra. To sve je delovalo, tako da sam i ja to radio. Tako se telo navikava na hladnoću i da kažem “priprema”.
Koju scenu ćete pamtiti?
LN: Ne znam. Voleo sam da budem sa ekipom. Postoji scena oko logorske vatre, gde svako od nas priča svoju priču, a meni se to dopalo. Svi oni su fantastični glumci, najbolji momci na svetu.
Kako je bilo raditi sa vukovima?
LN: Opasni su oni, šalim se, naravno. Nisam radio ni sa jednim vukom – to su sve bile animacije i lutke. Bili zli, ali nisu bili stvarni, trebali su da liče na mitska bića.
Čini se da onda kada budemo zarobljeni u “primitivno” osećanje, možemo bolje da pokažemo emocije jedni drugima.
LN: Da, tako je. Zato što se više ništa ne krije iza ničega. To smo samo mi prema drugima. A tada pravi duh dolazi do izražaja, što je fantastično.
.jpg)
.gif)
.gif)
