Outbreak (1995)

Zasnovan na šokantnoj mogućnosti iz stvarnog života da će se jednog dana ultra-smrtonosni, mali virus ušunjati u SAD i izbrisati celokupno stanovništvo u roku od 48 sati, ovaj triler drži pažnju od samog početka. To je zaista zastrašujuća premisa. A ako realizacija režisera Petersen-a malo postane labava kada treba maksimalno da poraste adrenalin u poslednjem kvartalu, scenario se kreće ka ćudljivom smeru. Moćna priča, odlične uloge filmskih zvezdi i krajnje snažan prvi sat filma, omogućavaju rotiranja, nervozu, kreirajući tako zabavni holivudski šoker.

Hoffman, u efektnoj ulozi glavnog junaka (Harrison Ford je bio originalni izbor), opsesivni je virusolog-lekar, pukovnik Sam Daniels, čovek koji praktično može da nanjuši bubu. Njegov intuitivni nos počeo je da shvata situaciju sa onim što bi moglo da bude najrazornije izbijanje epidemije svih vremena. Sve počinje sa domaćinom, simpatičnim afričkim majmunom koji je u Kaliforniju dopremljen iz Zaira, a koji inficira radnika skladišta (Patrick Dempsey) i vlasnika prodavnica kućnih ljubimaca, šaljući virus, Motaba, na njegov destruktivni put - virus koji ima gadnu naviku da razara ljude iznutra u roku od nekoliko sati.

Kada kriza konačno izbije na videlo, doktor, njegov šef i bivša supruga Robby (Russo), i njegov tim suzili su epidemiju na mali grad Cedar Creek - ideja da pogađa prenaseljenu metropolu poput LA.-a je daleko izvan ograničenja na dramu - gde se suočavaju sa činjenicom da je nevidljivi neprijatelj sada u vazduhu. Petersen veštački podiže napetost do nivoa groznice. Igrajući se na klasičnoj paranoji o infekciji, on otkriva kako se bolest jednostavno i neumoljivo širi - u jednoj đavolskoj šali dobijamo pogled mikroba na bioskop u kome vladaju klice. Tim sa šlemovima, očaran njihovim mikroskopskim neprijateljem pronalazi nestalog majmuna (čija krv nosi očajnički potrebna antitela) i uzbudljivu poteru helikoptera. Nažalost, ovo je na štetu naučne napetosti i većeg dela prvobitne verodostojnosti filma, virus mora da se vrati na zadnja sedišta, dok Sutherland-ov nadmoćni, fašistički negativac bez straha dokazuje da je jednako srčan kao i deset milijardi klica.

Uprkos tome, Petersen provlači uzbuđenja promenljivim ritmom, i holivudskim šablonom - mužem i ženom, koji se ponovo okupljaju zbog gomile lekova i bolesnika. Glasna izvođenja uloga, obrušavajući kaskaderi i zastrašujuće, hipohondrijsko izazivanje sudbine - jedva da ima mesta za hvatanje daha, a kamoli za plakanje za žrtvama.