Glass (2019)

Smatra se komercijalnim padom nakon uspešnog The Sixth Sense uspeha, M. Night Shyamalan-ova natprirodna zagonetka-kutija Unbreakable je nesumnjivo delo čoveka ispred svog vremena. Pojavivši se 2000. godine, film po stripu praćen perodom između Tim Burton-ovih Batman filmova i uspona Marvel gorostasa, bio je to novi film o superheroju - koji se bavio žanrom, sa naučnom štreberskom strašću, natmurenim raspoloženjem i značajnim nedostatkom spandeksa.

Posle nekoliko poniznih godina prepuštanja samom sebi, reditelj koji je jednom bio prozvan kao "Sledeći Spielberg", sada se vratio u tamni egzistencijalnu kutiju tog filma i snimio ga kao najveći hit iz drugog poglavlja njegove karijere, 2017-te Split, da bi stvorio svoj sopstveni divlji ambiciozni herojsko zlikovački filmski univerzum. Teško je reći da li je Shiamalan-ov tempiranje vremena neverovatno pametno ili malo oportunističko. Lakše je reći da je njegov novi kvazi-nastavak, Glass, samo polovina posla.

Zvezde dva prethodna filma - Bruce Willis, Samuel L. Jackson i James McAvoy – su se vratili, povezani zajedno njihovim jedinstvenim čudnim sposobnostima. Wilis-ov David Dunn, jedini preživeli iz sudara voza koji se pojavio bez ogrebotina i poklonom (ili teretom) drugog pogleda, još uvek je odmetnik sa kapuljačom koji može da se bori protiv loših momaka i vidi njihove skrivene zle stvari. Jackson-ov Elijah Price (iliti Mr. Glass), čije su krhke, lako lomljive kosti izazvale đavolsku opsesiju strip trupama i verovanjem u njegovu ulogu kao organizatora, hospitalizovanog i u vegetativnom stanju. A McAvoy-ev Kevin Wendell Crumb, čija je dva tuceta različitih ličnosti vodila rat dobrog i zlog u njemu, je na slobodi, još uvek uzimajući mlade žene za taoce.

Shyamalan, koji je takođe napisao scebario za film, majstorski efikasno postavlja tablu svojeg najnovijeg filma, dovodeći ova tri antagonista zajedno u visokotehnološku, psihijatrijsku bolnicu visoke sigurnosti koju vodi polno skeptičan psihijatar koju igra sa ledenom smirenošću Sarah Paulson. Ona pokušava da racionalizuje svoje moći, govoreći im da svi pate od slične zablude da su oni superheroji stvarnog života. I da ono što oni poseduju nije dar, već bolest koja treba da se izleči. Naravno, mi znamo drugačije.

Kao obožavaoci oba ranija filma (mada više volimo intelektualno povlačenje Unbreakable-a do mračnog, zarobljeništvom tematizovanog Split-a), viđenje ova tri lika po prvi put sastavljena u istoj prostoriji je uzbudljivo. Međutim, čini se da Shyamalan ne zna šta da radi sa svojom gustom mitologijom nakon što je sazvao svoj dugo očekivani sastanak vrhunskih superheroja. Umesto da njegova dva prethodna filma stvore nešto dublje i bogatije, vrlo brzo počinje da se oseća kao oduzimanje dodavanjem.

Kako Glass napreduje, možete osetiti Shyamalan-a kako okreće svoje točkove pripovedanja, gomilajući gustine izlaganja i postavljajući temelje za vrhunac koji traje predugo. Koliko dugo? Čak i jedan od likova zaustavlja priču kako bi pričao o neizbežnom vrhuncu trećeg čina. Stavljeno u strip termine, Glass traje predugo da bi prešlo sa jednog panela na drugi. Samo McAvoy, koji bez problema menja njegovu unutrašnju menažeriju jezivih alter egoa, uključujući i monstruoznog karaktera koji se zove "The Beast", prodrmava film u život. Postoji nekoliko neverovatnih izolovanih trenutaka, poput uspomena Mr. Glass kao deteta u zabavnom parku bezuspešno pokušavajući da sebi olakša na užasnoj vožnji sa plišanim životinjama, tako da se njegove kosti ne razbiju, ali ne i dovoljno. To je grafički roman koji treba da je više grafički, a manje roman.

Kao i njegovi likovi na ekranu, Shyamalan se uvek borio sa svojim posebnim darom (koji bi takođe mogaoda bude i njegov najveći teret) - njegovim talentom za isporuku isprepadajućih iznenađenja. Taj razigrani vazduh neočekivanog uglavnom nedostaje iz Glass-a. Bili smo ovde ranije, sada ih ima samo više. Da, lako je biti impresioniran svetom koji je Shyamalan stvorio i koji je sada izrađen, ali bilo bi lepo da i mi budemo potaknuti da nešto osetimo. Na kraju, Glass je dobra priča ali ipak tu nešto nedostaje.