The Nun (2018)

Zahvalјujući horor filmovima, određene vrste lјudi su uopšte zastrašujuće. Klovnovi, za početak. Viktorijanska deca kao sledeća. Bilo koje dete tužno peva pesmicu iz jaslica. I sada, zahvalјujući poslednjem naslovu u Conjuring svemiru, kaluđerice. Nikada nećete moći ponovo da gledate The Sound of Music na isti način.

Na oko, The Nun je pred nastavak na The Conjuring 2 iz 2016. godine, specifičnoj priči o poreklu o jednom od najzapamćenijih plašenja tog filma, demonske sestre sa dubokim sjajnim očima i zastrašujućim osmehom. Film počinje dve decenije pre Ed i Lorraine Varren-ovih paranormalnih istraga, 1952. godine u Rumuniji gde je otkrivena kaluđerica grozno obešena izvan udalјenog manastira u očiglednom samoubistvu, a Vatikan istražuje slanjem sveštenika (Demian Bichir) i sestre Irene (Taissa Farmiga, sestra Conjuring univerzum zvezde Vera Farmiga, iako nije napravlјena eksplicitna veza između ova dva karaktera).

Pomoć u njihovoj potrazi u sve rastućoj nevolјi je mladi francusko-kanadski "francuz" (Jonas Bloquet) koji neobjašnjivo živi u Rumuniji, a koji je prvobitno otkrio očigledno samoubistvo prve kaluđerice. Bloquet liči malo na Brendan Fraser-a, efekat pomoću njegovog nošenja tregera preko bele košulјe i držanje baklјe za vreme većine filma, ali on nije jedini razlog zbog čega se The Nun oseća kao The Mummy iz 1999. godine. Kada se treći čin spusti u potragu da se iskoristi krv Isusa Hrista da bi zapečatio portal u pakao, to postaje nešto bliže Fraser-ovom prolazu kroz egipatske grobnice što je tako nešto Tom Cruise uradio 2017. godine.

Za razliku od prva dva Conjuring filma, koji postoje u etru i anticipaciji, The Nun je izrazito opiplјiv film. Ta telesnost se najbolјe shvata tokom scene u kojoj lik prolazi kroz šumu kada se ispred njega pojave lelujave noge obešene kaluđerice. Leš pada, njegovo lice se iskrivljuje, u krvavi kezeći osmeh. Leš reži kao životinja i pokušava da mu odgrize lice. Strašno? Naravno. Ali ovako izrazito drugačiji strah od grotesknog užasa gledanja bosonog mrtvog tela nekoliko santimetara od vašeg lica jedno naspram drugog se oseća kao na brzu ruku.

Scenario Gary Dauberman-a (It) nervozno se kreće između kratkog trilera i kamping komedije. Dok gledate The Nun, moguće je zamisliti više verzija ovog filma - sporogorećeg gotskog trilera; krvavi užas; akciona-komedija-složena jedna na drugu, kao što su transparencije složene na projektoru.

Za one čiji je glavni prioritet ubrzani srčani nivo, ne bojte se: postoje dve ili tri scene za skakanje u kojima su vaši predani kritičari plašili da su zamalo slomili ruku osobe koja sedi pored njih. Poslednje dve trećine filma pružaju niz strahova, jedan za drugim. Ništa se ne ističe kao jedinstveno nezamenlјivo ili ikonično (kao kaluđerica-u-ogledalu, strašno kao što je bilo, već učinjeno u The Conjuring 2). Ali kada se skloni u svoj kamp, (kada je francusko-kanadski "francuz" na ekranu), The Nun se bliži idejnom obliku odlaska na ponoćni film, zabavu mlađeg rođaka Conjuring filmova sa manjom razradom ali više novčanih sredstava kojima ćete doći do bioskopa da vidite.