The Taking of Pelham 1 2 3 (2009)

Dispečer njujorškog metroa, Zachary Garber, igrom slučaja nađe se u smrtonosnoj igri mačke i miša s misterioznim kriminalcem Ryderom. Ryder predvodi nemilosrdnu četvoročlanu bandu koja preti da će eliminisati putnike linije Pelham 123 ukoliko mu se ne isplati veća svota novca u roku od sat vremena. U pitanju je rimejk hit filma iz 1974. godine.

Grupa naoružanih otmičara predvođena suludim (ili briljantnim, zavisi od pogleda) Ryderom (John Travolta) otima lokomotivu podzemne železnice s dvadesetak putnika i zahteva od gradonačelnika New Yorka otkupninu od deset miliona dolara u roku od sat vremena. Taj zahtev pretvoriće radni dan dispečera Waltera Garbera (Denzel Washington) koji je preuzeo otmičarev poziv, u noćnu moru.

Sadržaj novog filma Tonyja Scotta („Telesna straža“, „Top Gun“) sugerisao je žanrovski film, solidno potrošena dva sata, a rezultirao gorkim ukusom nakon izlaska iz bioskopa. Što je krenulo naopako? Najverovatnije je potreba za „ozbiljnim“ trajanjem prerano potrošila scenario jer film bi zasigurno ostavljao bolji utisak da je pola sata kraći jer tako „energetski gubici“ ne bi bili toliko vidljivi. Celina je došla u pitanje i zbog slabašnog kraja koji je narušio realističnost ali je film jako zamirisao na loše delo o nepravednosti američkog zdravstvenog sistema, film „John Q“ (2002) u kom je u glavnoj ulozi nastupio Denzel Washington.

Dvojica glavnih likova, Ryder i Garber, gotovo su neprestano u kadru što ostavlja malo vremena za profilaciju ostalih karaktera. Tek je gradonačelnik (James Gandolfini) dobio koji trenutak filmskog vremena i scenarističkog napora više. Ključan trenutak u odnosu Rydera i Garbera, onaj u kom kriminalac natera dispečera da javno prizna primanje mita toliko je „tanak“ da ga ni solidni Washington nije uspeo da učini uverljivim. S druge strane Travoltin dizajn prilično je empatičan, ali ponekad i malo preteran.