The LEGO Batman Movie (2017)

Prva stvar koju treba reći o „The Lego Batman Movie“ je ta da je ovo žestok, očaravajuć i superzabavan film. Druga stvar koju treba reći je da je ovo, kao i „The Lego Movie“ (2014), dečiji film koji je napravljen u sofisticiranom maniru munjevitog, raspamećujućeg paradoksa. Film koristi digitalnu animaciju kako bi stvorio iluziju da je smešten u smotanom univerzumu plastičnih Lego kocki – ali ima tako kaleidoskopski tok u kojem je sve dozvoljeno da prevazilazi ono što možete zamisliti o skoro svaku animiranu osobinu koje se možete setiti. Likovi su Lego figurice sa klinovima umesto glava i grubo nacrtanim licima koja jedva da se pokreću, ali ipak imaju više ličnosti od većine pravih glumaca. Najslađe od svega: „The Lego Batman Movie“ dolazi nam kao postavka sveta odraslih namenjena deci, ali postoji i vrtoglava dubina u satiričnim zapažanjima koja izrasta iz spektakularno lažnih postavki, koje ćete hipnotisano gledati, a koje imaju takav efekat da stavljaju skoro sve pod postmoderne znake navoda.

Glavna satirična meta filma „The Lego Batman Movie“ je sam Batman, kome duboki, promukli glas (ponovo) pozajmljuje Will Arnett, i sa narcisoidnim poremećajem ličnosti koji je na fantastičan način izvan kontrole. On na neki način kombinuje glas Clinta Eastwooda, umišljenost Dereka Zoolandera i lako prolaznu žudnju s kojom posmatramo Stephena Colberta. „Tako ćemo jako da udarimo te momke“, reži on, „da će reči koje opisuju taj udarac spontano da se materijalizuju.“ Film počinje kada Batman bukvalno prepričava svoj film („Svi dobri filmovi počinju zatamnjenim ekranom“), da bi usledio takav niz scena sa ludim koreografijama da premašuje išta što smo ikada videli u filmovima kao što je „Indiana Jones“, u kojima on prikazuje brojne poznate i nepoznate negativce koje predvodi raskalašni, ali potajno osetljivi Joker (kojem glas pozajmljuje Zach Galifianakis).

Ovaj Batman, koji još uvek pati zbog gubitka roditelja, korene svog takmičarskog identiteta pronalazi u činjenici da je usamljeni odmetnik, hrabri zaštitnik, bez osećanja, bez slabosti, bez potrebe za nekim drugim. U svojoj jazbini, uživajući u jastogu iz mikrotalasne pećnice dok gleda „Jerry Maguire“ kao da je to neka komedija, on predstavlja oličenje ultimativnog muškarca koji ne želi da se obaveže, usamljenog čoveka s kul maskom koji je odan jedino Gotham Cityju – ali u dubini duše, on sve to radi zbog lične slave. Od Tim Burtonovog filma „Batman“, filmovi su priznali da je Caped Crusader (maskirani odmetnik) mračni čudak, ali „The Lego Batman Movie“ radi mnogo više od toga da učini Batmana većim čudakom. On ga podvrgava nestašnoj i nemilosrdnoj psihoanalizi.

Joker želi da Batman prizna da su njih dvojica potrebni jedan drugome – da su najveći neprijatelji – ali Batman neće ni da čuje. Umesto toga, on projektuje Jokera u Phantom Zone, metafizičku kaznenu koloniju u oblacima gde se drže samo najlegendarniji zlikovci (Sauron, King Kong, Wicked Witch). Sve je spremno za veličanstvenu bitku, ali se prava borba zapravo odigrava između Batmana i njegovog zaštićenog ega. Da bi to prevazišao, on će morati da okupi tim – porodicu – koji čini njegov batler, Alfred (Ralph Fiennes); sin štreber željan borbe, Dick Grayson (Michael Cera); on je slučajno usvojen, pa uskoro oblači kostim Robina; i novi policijski komesar, Barbara Gordon (Rosario Dawson), policajka vatrene boje kose u koju Batman hipnotisano bulji dok u pozadini čujemo kako stihovi pesme „Died in Your Arms Tonight“ preplavljuju saundtrek filma. Osećaj nije baš recipročan. „Ne treba nam muškarac bez nadzora koji, u svom kostimu za Noć veštica, koristi karate da ubije jadne ljude.“

Režiser, Chris McKay (koji je nasledio Phila Lorda i Christophera Millera), je maštoviti čarobnjak koji je postavio ovaj epski grandiozan psihodelični film sa igračkama. I više od toga, on pruža viziju. Pre tri godine, „The Lego Movie“ koristio je uniformnost građenja Lego kockama kako bi podesio potrošačku maniju društva (tj. našu), u kojoj su ljudi postali dronovi u stilu pčela radilica, pa se ništa ne menja jer „sve je super“. „The Lego Batman Movie“ koristi plastičnost Lego kula kako bi prilagodio kulturu superheroja (tj. našu kulturu) koja se pretvara da podržava plemenitost, ali je zapravo puna lažnih zabluda o potpunoj fantaziji. Prosečna komedija kompanije Pixar se možda ruga pojedinim aspektima života, ali „The Lego Batman Movie“ predstavlja navrat-nanos satiru u ludo uzbudljivom duhu magazina Mad i „Naked Gun“ filmova. Ovaj film je jednostavno tako brz i poznaje svoje prednosti i mane. Sve su šanse da će ostvariti veliki uspeh na bioskopskim blagajnama, ali budite sigurni da to i zaslužuje.