Rings (2017)

Samara, sablasno problematično dete iz filma „The Ring“, konačno je ušla u digitalno doba. VHS format, koji je osvetoljubivi duh koristio, već je bio na izmaku snaga te 2002. godine kada se jesenji japanski horor rimejk režisera Gorea Verbinskog pojavio u bioskopima. Koliko njenih potencijalnih žrtava uopšte ima mogućnosti da pusti VHS kasetu sada, petnaest godina kasnije? „Rings“, novo poglavlje u ovom dugo odsutnom serijalu, klima glavom u pravcu tehnološke zastarelosti svoje premise, posmatrajući video rekorder na dvorišnoj rasprodaji kao da je neka drevna relikvija, izvučena iz katakombi neke izumrle civilizacije. Nedugo posle toga, međutim, omraženi profesor (Johnny Galecki) konvertuje Samarain ukleti snimak u nule i jedinice, oslobađajući čudovište iz doba blokbastera na laptopove i pametne telefone. (Korisnici DVD diskova mogu da se opuste; Samara je zaobišla taj format.)

Iako „Rings“ modernizuje gledaj-i-umri koncept kako bi se uklopio u savremene metode gledanja sadržaja, čini se da je to jedina promena. U mnogo većoj meri nego što je (opravdano) zaboravljeni „The Ring Two“, ovaj zakasneli drugi nastavak je samo bleda kopija originala, a ta pohabanost se vidi u svim aspektima, od performansi do recikliranih scena strave. Umesto odlučne novinarke Naomi Watts iz prvog dela, naša nova heroina je tinejdžerka Julia (Matilda Anna Ingrid Lutz) koja pomaže svom momku, Holtu (Alex Roe), da se iseli zbog odlaska na koledž. Međutim, ona saznaje da je Holt gledao izvesni jezivi avangardni video snimak i da se njegovih preostalih sedam dana života bliže kraju. Gradeći napetost na implikaciji iz originalnog filma, gde se pretpostavlja da se može odgoditi smrtna presuda sebičnim postupkom pravljenja još jedne kopije trake za nekog drugog, „Rings“ nam prikazuje kako svi učenici iz pune učionice pokušavaju da svoje prokletstvo prenesu na neke gledaoce koji ništa ne sumnjaju. Osim moralne dileme, tu je i ljudska drama ugrađena u ovu urbanu legendu u obliku priče o devojci sa kojom možemo da se poistovetimo: ona se plaši da je momak potpuno ostavio u prošlosti i da je preokupiran komplikovanim životom na kampusu, žurkama sa dosta alkohola, devojkama sa koledža i demonskom decom koja žive u bunaru.

Sama premisa i nije toliko loša. Međutim, problem je u tome što „Rings“ nema baš puno svežih ideja. Umesto da unese novine, pretvara se u neki vid rimejka rimejka, pozajmljujući ne samo isprani izgled filma Verbinskog – dosta nijansi plave i oblačno nebo – već i samu strukturu priče, koja je i sama preuzeta iz japanskog originala. Otkrivajući film unutar Samarinog filma, Julia i Holt kreću u potragu za istinom o problematičnoj prošlosti mrtve devojke i pešače do zaseoka na pacifičkom severozapadu kako bi otkrili još relevantnih informacija. Ovo uključuje puno dosadnih objašnjenja kroz razgovor sa lokalnim stanovništvom, uključujući i slepog pustinjaka (Vincent D’Onofrio koji, u stilu Briana Coxa, preteruje sa glumom) koji je i sam progonjen. Iako je i original, „The Ring“, sadržao dosta ekspozicije, nije nam je predstavljao tako nezgrapno kao što se to čini preko dijaloga u „Rings“. Na primer, kada lik kojeg glumi Galecki u prvim minutima filma pronađe video rekorder, naglas objavljuje da ga prodaje porodica čoveka koji je umro u avionu – informaciju koju nema razloga da poseduje ili deli sa drugima.

Kad smo već kod toga, jedina pristojna visokobudžetna scena je ona prva: noćna mora na 20,000 metara visine, koja pametno povećava Samarin zlokobni domet na monitore na sedištima putničkog aviona. Osim toga, „Rings“ koristi taktike koje su nam od ranije poznate, poput izlaženja iz ekrana, ali činjenica da se broj i raznovrnost ekrana eksponencijalno povećao jednostavno nema željeni uticaj povećanja straha. (Film se takođe osvrće na „Final Destination“ serijal i – najverovatnije slučano, obzirom koliko dugo skuplja prašinu - „Don’t Breathe“.) Najveći problem koji muči „Rings“ je, međutim, to što likovi nimalo nisu interesantni. Pored scena strave koje su među najboljima koje smo videli na PG-13 nivou, „The Ring“ u centru ima neobično dragu porodičnu dinamiku – samohrana majka koja pokušava da se poveže sa svojim čudnimdetetom, i hipster-glupan otac koji prekasno pokušava da se zbliži s porodicom. Čuli smo svaki otkucaj sata tokom tih famoznih sedam dana jer nam je zaista stalo do ovih ljudi iz Sijetla kojima je saopštena smrtna kazna. U „Rings“, međutim, jedva čekamo da se Samara pojavi kako bi nam okončala muke i rešila nas bede.