Radmila Savićević

Radmila Savićević

Rođena je u Kruševcu 8. februara 1926. godine.

Pozorišna iskustva je sticala krstareći Srbijom, od Kruševca, preko Niša, gde je stekla zrelost, do Beograda u kojem je plasirala svoj ogromni talenat i scenski šarm. Na scenu stupa sa dvadeset godina, tada još kao Radmila Milenković. U Kruševcu je provela deset uspešnih sezona (1946-1956), stiče glumački zanat, igrajući role tada aktuelnog repertoara, ali stasavajući i kao mlada glumica kojoj odgovaraju komične uloge. Igrala je u komadu Katajeva, ali i Molijera, bila je Ana u „Vasi Železnovoj” Gorskog, kao i Sarka u Nušićevoj „Ožalošćenoj porodici”.

Priznavala je da ni sama ne zna zašto je maštala da glumačku karijeru nastavi u Sarajevu, ali kada joj je angažman ponudio tadašnji upravnik sarajevskog Narodnog pozorišta Meša Selimović – odbila je. U Niš dolazi prvo na kratko, 1947. da odigra malu ulogu u postavci komada „Kola mudrosti - dvoja ludosti” Ostrovskog. Komitet je vraća u Kruševac uz obrazloženje: „Zašto bi Rada zabavljala Nišlije kada može naše” . Od 1956. ipak je stalni član Narodnog pozorišta u Nišu gde će odigrati 40 uloga.

U karijeri je četiri puta bila Živka, popularna Nušićeva Gospođa ministarka, a raspon između prve (u Kruševcu) i one u šabačkom Narodnom pozorištu „Ljubiša Jovanović”, duži je od dvadeset godina. U međuvremenu je bila Ministarka i u Nišu, kao i u Beogradskom dramskom pozorištu. U pozorište na Crvenom Krstu prvo igra samo dve sezone (posle kojih je opet u Nišu), da bi od 1971. postala stalni član sve do penzionisanja. Kasnije je pričala kako je uhvatila poslednji voz za Beograd. I kao penzioner nastavlja da igra – u pozorištu, na filmu, a pre svega na televiziji.

Najšira publika je pamti po ulogama ostvarenim na televiziji u serijama „Kamionžije“, „ Pozorište u kući“, „Srećni ljudi“, „Bolji život“, „S vanglom u svet“, „Babino unuče“, „Vruć vetar“...

Igrala je i na filmu- ništa maje uspešno nego na malim ekranima („Dr“, „Poltron“, „Vreme čuda“, „Davitelj protiv davitelja“, „Tigar“, „Bubašinter“ i dr.) – ali po vlastitom priznanju film nije bio njen medij. Savićevićka je bila i ostaće Majka Vuka iz pozorišta u kući. Kao Vukosava Petrović, majka prosečnog, onovremenog Jugoslovena Rodoljuba Petrovića (Vlastimir Đuza Stojiljković) ona je plenila energijom tzv. narodskog pogleda na svet sela, igrajući prostodušnu i dobronameru ženu sa sela.

Kompletnu svoju sudbinu ona je vezala za glumu. Veoma mlada se udala za dramskog umetnika Božidara Savićevića, sa kojim je provela ceo život i sa kojim zajedno počiva u Aleji velikana na beogradskom Novom groblju.

Preminula je 8. novembra 2001. godine u Beogradu.