Deepwater Horizon (2016)

Deepwater Horizon Petera Berga pretvoren je u knjigu putem glasa stvarnog Mikea Williamsa, električara na istoimenoj BP-ovoj naftnoj bušotini koja je eksplodirala blizu obale Luizijane u 2010. godine, oslobađajući pritom milione litara sirove nafte u Meksički zaliv. Uzevši audio snimak Williamsovog kongresnog svedočenja, autori filma prvo predstavljaju a zatim i rekapituliraju priču o korporativnom zanemarivanju i opštem haosu koji se dešavaju jednom od retkih nesumnjivih heroja ove užasne katastrofe. Ovo nije ništa novo za Berga, koji nastoji da favorizuje grube ali plemenite aktere, ali kako je par njegovih poslednjih filmova u velikoj meri delovalo kao opravdanje a vojno-industrijske komplekse u 21. veku, tako njegov zadnji film predstavlja jednako strastven prekor upućen destruktivnosti pohlepe.

Veći deo filma odvija se u dijalozima, u kojima Mike (Mark Wahlberg) i drugi zaposlenici na Deepwater Horizon-u govore tehničkim jezikom jedni sa drugima. Nakon što su doleteli na naftnu bušotinu na moru, Mike i njegov menadžer, Jimmy Harrell (Kurt Russell), brzo uočavaju brojne probleme sa opremom na bušotini, i to od nestabilnih telefonskih linija do mnogo bitnijih strukturnih slabosti. Jimmy „riba“ rukovodioce BP-a koji se nalaze tu zbog toga što odbijaju da išta adekvatno testiraju, a kamoli da zaustave operacije na bušotini zbog neophodnih popravki, te im postavlja retorička pitanja skoro sa sokratovskim sarkazmom, koristeći najkomplikovaniji i najprecizniji način govora koji može kako bi predočio koliko je kvalifikovaniji u pogledu donošenja bezbednosnih odluka od tih menadžerčića u strukiranim odelima.

S obzirom na neminovni zaključak katastrofe Deepwather Horizon-u, film brzo izbegava svaki pokušaj kreiranja smisla normalnosti na platformi naftne bušotine, stvarajući tako konstantno stanje tenzije čak i onda kada je Mike još uvek kod kuće sa svojom porodicom, kao što možemo da vidimo u jednoj od početnih scena u kojoj njegova ćerka, Sydney (Stella Allen), oživljava proces bušotine limenkom Koka-Kole, i nehotice lansira limenku koja je na kraju isprskala celu kuhinju. Ipak, izostavljanje bilo kog lažnog osećaja smirenosti takođe čini da scene na početku filma deluju kao šuplja teatralnost, koju ispunjavaju Mikeovi i Jimmyjevi prgavi komentari upućeni rukovodiocima BP-a i njihovom ravnodušnom nepoštovanju, koje je najpodlije oličeno u Donaldu Vidrineu (John Malkovich), koji ne može da sakrije svoje ruganje onome što on smatra mekoćom posade Deepwater Horizon-a, kako bi jednostavno nastavili da rade uprkos svojim sumnjama. Putem pukog ponavljanja, Jimmyjev bes gubi svoj intenzitet, čineći da scena, u kojoj Jimmy prima nagradu za bezbednost u trenutku kada bušotina samo što nije eksplodirala, ne bude ništa više nego neozbiljna ironija.

Kada bušenje konačno pokrene gas ispod nivoa mora, rezultujući vrtlog zatiče Berga u svom prirodnom elementu: priređujući nam urnebes pun zahtevnih scenskih efekata, koji je na nivou svetskih blokbastera. Obuzimajuća erupcija blata, gasa, i, na kraju, vatre, je zapanjujuća zbog načina na koji su slike, zakopane u stotinama izmena, uspele da uhvate dezorijentaciju brzog, potpunog kolapsa stanice, koja se pretvara u kolosalnu vatrenu loptu takvom brzinom da mnogi radnici koji su na platformi čak ni ne shvataju da postoji problem, do trenutka dok sve oko njih ne proguta plamen.

Nakon inicijalne pomame u pogledu aktivnosti, međutim, Deepwater Horizon se povlači od efikasnosti svog makro pogleda na pakao na zemlji kako bi se usko fokusirao na Mikeov heroizam. Wahlberg je zapravo i ranije, 2013. godine u filmu „Lone Survivor“, odigrao ovu ulogu za Berga, samo što je ovog puta imao moralno besprekorniji lik. Međutim, Berg je još jednom izdao granice svoje vizije, okrećući se nizu trenutaka vrednih aplauza u kojima Mike spašava povređene članove posade ili nekoga inspiriše da nastavi da se bori za opstanak.

Sužavanjem svog objektiva, Berg gubi iz vida bes koji je uočljiv u prvim scenama Deepwater Horizon-a, i ne govori ništa o neuspehu da se predloži čak i prolazna zainteresovanost za istraživanje značaja ove katastrofe u cilju isticanja potrebe za bezbednijom, obnovljivom energijom koja ne uništava ni živote ni životnu sredinu. Heroizam Mikea Williamsa je potpuno besprekoran, ali je ujedno i najmanje smisleni aspekt cele priče. Gledanje njegovih istrajnih podviga pruža izvestan izlaz užasu i odvratnosti koji okružuju ovaj incident, odbacujući pravi uticaj koji je požar na platformi zapravo imao. „Deepwater Horizon“ treba da predstavlja upozoravajuću priču o dugoročnoj spremnosti svetskih elitnih korporacija da u krajnjoj liniji rizikuju živote svojih radnika, međutim prema Bergovom viđenju, ovo je šuplja priča o otpornosti ljudskog duha.