Bonnie and Clyde (1967)

“Bonnie and Clyde” je američki film iz 1967. godine, nakon čijeg pojavljivanja niko nije znao kako da se shvati scene šokantnog nasilja i naizgled sociopatske likove. Desilo se to da je film postigao jako dobar uspeh, gotovo neočekivan za filmadžije i time nadmašio njihova očekivanja. Producent filma je bio Warren Beatty, a “Bonnie and Clyde” je Faye Dunaway napravio filmskom zvezdom. To je takođe bio odličan film i za Gene-a Hackman-a, pa je sigurno i promenio shvatanje filmova zauvek.

Warren Beatty igra Clyde-a Barrow-a, zgodnog mladića koji je upravo izašao iz zatvora, a pušten je zbog dobrog vladanja. Godina je 1931., a zbog Velike Depresije gotovo je nemoguće dobiti posao. Cela ta situacija oko zapošljavanja je posebno teška za nekoga ko je bivši robijaš. Clyde upoznaje Bonnie Parker, koju u filmu igra Faye Dunaway, kada on želi da ukrade kola njene majke. Njih dvoje provode zajedno jedno popodne, a dan se završava kada ga ona bukvalno izaziva da joj dokaže da je pljačkaš banke. On pljačka piljaru, a njih dvoje zajedno kreću na čudesno putaovanje koje će se završiti strašnom pucnjavom.

Bonnie i Clyde kreću na jugozapad, putuju od Texas-a do Oklahoma-e, Missouri-ja i kroz druge države. Na njihovom putovanju pridružuje im se Michael J. Pollard, koji igra mladića koji se razume u automobile i može da vozi dok oni pljačkaju banke. Isto tako, član njihove ekipe postaje i Clyde-ov brat Burt, kog igra Gene Hackman i njegova žena koju igra Estella Parsons. Ona i Bonnie se ne slažu i Bonnie odlučuje da napusti bandu, ali ipak ostaje, zato što ne može da se vrati kući.

Ima nekoliko čuvenih scena u filmu. Jedna od njih je prvi susret sa teksaškim rendžerom, koji namerava da ih uhapsi. Isto tako, pamti se i njihov susret sa Gene-om Wilder-om i njegovom devojkom, koji će se razviti od kidnapovanja do lude vožnje kolima, kada on on oktriva da je zapravo pogrebnik.

Postavlja se pitanja vezano za nasilje u ovom filmu i da li je upravo ono to što se pamti. Pre filma “Bonnie and Clyde”, u filmovima se o smrti govorilo o nečemu abstraktnom i počasnom, a lik je ubijan hicem iz pištolja uz “ljubazan” zvuk “pop”. Tada bi on prislonio ruku na grudi i jednostavno pao i ostao nepomičan. Međutim, film “Bonnie and Clyde” donosi nešto sasvim novo: smrt uz nasilje je užasna stvar, pucanje iz pištolja je tako jako da čovek može da odluvi, ima krvi na sve strane, a činjenica je da niko ne umire brzo. Upravo je to bio prvi iskren pogled na nasilje u istoriji Holivuda. Postoji jasna linija između glorifikacije nasilja i njegovog osuđivanja.

Film “Bonnie and Clyde” je nominovan za čak deset Oskara, a osvojio je dva i to: Burnett Guffey za Najbolju kinematografiju i Estelle Parsons za Najbolju sporednu glumicu. Svi članovi velike glumačke ekipe su bili nominovani za svoje uloge, a film je u celosti bio nominovan za Najbolju fotografiju i Najblju režiju, između ostalih nominacija.