Robert Rodriguez je zaista nesvakidašnji reditelj koji je pokazao da iako je snimio neke od najnasilnijih akcionih filmova u proteklih 20 godina – uključujući Desperado, Sin City i Machete – uvek posveti deo svog vremena i pravljenju filmova za decu. Najuspešniji od njih je svakako Spy Kids, a već ima taj film i četvrti nastavak. Evo i intervijua sa njim.
Dakle, šta se desilo sa Antoniom Banderasom?
Znate, Antonio je imao svoje mesto u ranijem scenariju filma, čak se nalazio i u glumačkoj podeli filma, međutim, kadrovi filma u kojima se on pojavljuje su skraćeni na par sekundi, a ja zaista nisam želeo da se on pojavi za toliko kratko vremena. Njegov lik je i previše važan, te sam ga „sačuvao“ za drugi film. Imam nekih dobrih ideja.
Te ideje se tiču sledećih Spy Kids -a?
Da, ukoliko uradimo naredni nastavak. Ako ovaj film dobro prođe kod publike, uradićemo naredni nastavak u 5 – D tehnici. To sve zavisi od publike. Tako se desilo i sa prethodnim nastavcima, naredne smo snimali zato sto je prethodni zaista dobro prihvaćen od strane publike, što je rezultiralo i ovim četvrtim nastavkom. 
Da li je Aromascope nastao zato što je četvrti? Da li je sama ideja otuda potekla?
Da, mislim, ja sam već mislio da uradim 4 – D. To je bila veoma inovativno za to vreme. Prvi nastavak je sigurno bio korak ispred svog vremena, niko nije zaista pravio pravio porodične filmove u to vreme, pa je to zaista bio veliki pogodak. Drugi nastavak sam prebacio na digitalnu tehniku i dobio ideju da mogu da uradim digital 3 – D ako samo spojim dve kamere. Tako, Spy Kids 3D je zapravo bio prvi 3D film za skoro 20 godina koji je postao i najbolji nastavak Spy Kids-a. Zato sam znao da treba da uradim Armscope.
Vi imate tu „šemu“ da uradite film za odrasle, a zatim dečiji film. Kada ste na setu, kako se Vaš pristup menja i da li je uopšte tako?
To se desi ponekada, upadnem u veliku nevolju i okružen sam drugačijim senzibilitetima. Znate, kada izađete sa prijateljima pričate na jedan način, a onda kada ste sa svojom decom imate drugačiji glas, onaj „očinski“, onaj koji odgovrara prilici. Ta dva su drugačija, svako ima te dve krajnosti. 
Šta mislite o činjenici da zaista nema puno ljudi koji snime film za odrasle poput Sin City-ja, a onda jedan porodični film za decu, poput ovog.
Uvek sam gravitirao između obe varijante, oduvek sam zaista voleo oba, ali ja potičem iz porodice u kojoj je bilo 10-oro dece, a sam imam 5-oro dece. Tako da sam želeo da uradim nešto iz tih iskustava i tih šala, tih senzibiliteta. Porodični filmovi su sjajna prilika za to zato što se dobija puno ideja za porodične stvari.
Ovo je četvrti film u nizu, a Vi još uvek imate titulu režisera, pisca, kompozitora, producenta, da li postoji neka od stvari koju nameravate da ostavite?
Svakako bih uradio kada bi imao više novca! Verujte mi, tada ne bih išao na posao. Unajmio bih najboljeg kompozitora i filmadžiju. Upravo to je ono što većina reditelja radi, okruže se najboljim ljudima. Samo odaberu najbolje saradnike. 
Zaista zvuči kao da se niste puno promenili. Kada ste krenuli sa radom, vodili ste računa o novcu i čini se da ste još uvek isti.
Da, ako je to moj film, moram da budem siguran da novac zaista može da se „vidi“ na ekranu, da ne promakne. Tražimo zaista malo para za ove filmove, pa moraju da izgledaju kao veliki letnji hitovi.
Troublemaker Studio, naravno, predstavlja deo štednje na troškovima filma. U kom trenutku pomislite „Drago mi je što sam snimio ovaj film u svom studiu“?
Uvek, ne mogu da zamislim da se snimaju negde drugde. Ne bih bio spreman da to uradim na drugom mestu zbob neefikasnosti, tako je najpraktičnije i to nije zato što sam ja manijak za kontrolu i svi koji rade na filmu moraju da rade više poslova.
Kako ste osmislili naziv filma i njegovu temu? Da li je sam naslov povezan sa kraljičinom tajnom službom „All The Time in the World“?
Do toga je došlo zato što sam mislio o očuvanju vremena, zato što i sam želim da ukočim vreme, da stane, zato što moja deca brzo rastu i tako je došla ideja o negativcu. U Spy Kids filmovima loši likovi nisu uvek tako loši, pa ih deca uče nečemu, što je i obrt u svakom od filmova. Loši momci su više odraz mojih misli o vremenu i njegovoj prolaznosti, ili o tome kako ga mi trošimo. Imao sam nekoliko verzija, ali je najbolja ipak za sam naslov filma bila „All The Time in the World“. 
Koji je Vaš najveći san vezan za budućnost Vaše kompanije?
To je neka vrsta onoga što radimo sada, da se i dalje oslanjamo na sopstvene kapacitete i da ih kontrolišemo, da se ne oslanjamo na studija za finansiranje.
Da li je postojanje tako puno filmova u 3D tehnici dobro ili loše za filmsku industriju, zato što mnoge od njih koji su izašli ove godine većina ljudi gleda na običnom ekranu?
To je stvar izbora i zahteva više para. Sa Spy Kids 3D, nisam naplaćivao više za naočare, isto je i sa the Armascope-om, koji je besplatan.
Volite da koristite modernu tehnologiju, ali pokušavate da to ne učinite i previše komplikovanim kako bi zadovoljili fanove. Kako to radite?
Pokušavam da tehnologiju iskoristim na pravi način za moje filmove i za ono što mi je potrebno. Nisam snimio puno filmova koje drugi jesu upravo iz tog razloga – da ne potrošim previše para na njih. Mislim da nije potrebno trošiti tako puno novca na neke stvari.
.jpg)
